Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

50

Под именом тог државног морала, реда и поретка, државна и црквена господа. сабирају големе суме новаца, дације, к'о ђоја, у име народног благостања; а кад народ у неким покрајинама, пли у неким окрузима, селима, варошима пострада од поплаве, глади, буре, суше, пожара, и т. д., тада та господа од одузетих милијуна народних новаца текем по коју стотину или хиљаду динара, као сљепцима. у помоћ пошљу. Па п за то народ мора молити п блатодарити. А народ је држао п држи, да су државна, црквена п новчана господа у таким несрећама дужна народу надокнадити сву његову штету; а није само да му, као просијаку, зубе премажу ; и да су дужни једино о томе мислити п на томе радпти: како да се таке и друге несреће од народа отклоне, п како да се са што мање труда п муке, што више корисних намирница може израдити; а не за то, да се брину п благо народно харче, да се одржи ауторитет власти п постојећег неспретног п теретног поретка, п да се даве у раскоши и изобиљу разних излишности,

Да је ова народна увиђавност истинита, то јест, да је државни морал, државни ред п поредак из темеља прљав п неправедан, ево ће ова сад дата посвједочити, — дата статистична, која може свак видити из државног архива отоманске царевине. То ће нам бити највјерније ОГЛЕДАЛО ПРАВИЧНОСТИ У ДРЖАВНОМ ПОРЕТКУ ТУРСКЕ.

Државно друштво у Турској уређено је овако :

1. Највеће мјесто у тој државној Фамилијп, која је велика. 24 милијуна душа, заузима владалац, цар, султан. Њега зову оцем п главом те велике, принуђено удружене задруге. Султан ужива годишње плате 30 милпјуна динара (дакле више но 80.000 добро плаћепих народних учитеља), а то долази дневно око 120.000 длнара или 500.000 гроша, п писменима велимо : пет стотина хиљада гроша дневне плате. Осим тога он ужива на рачун народне хазне велпке дворове, баште, гарде, ађутанте, војничке и полицајске страже 52. пратњу п чување његове личности ; па државни адвокати, светковине и освјетљење за, узвишење п одржање његове части и поштовања. И то скупа, метнув у рачун још неке омање трошкове, изнијеће суму готово колика му јеп „цивилна листа“. И прама томе, његово величанство султан троши годишње на 60 милијуна динара или 800 милијуна гроша и писменом кажемо : трпста милијуна гроша. Толико је годишње коштао п Францески Наполеон п руски Николај.

Судтан има право да се шета по свијету по неколико недеља, па п опет да редовно прима своју плату. Плата њему иде п кад је болестан, па ма боловао од пијанства и раскалашности. Он има право помиловати осуђенике, па макар п најгори „заиковци“ били. Њега не смије нико увриједити, а још мање псовком нагрдити. Спнови му примају по закону одређену плату, ма да ништа не раде, но само којешта бенетају и којекуда шврљају. Опнови му, бпли макар и први глупаци, долазе по закону послије његове смрти на пријесто. Кад султан остари и изнемогне, било умно или тјелесно, има право на велику пензију ; пензија је половина систематичне плате.

То су султанова права по законима државног уређења, а дуж-