Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

п нечовјечан. Јер нод заштитом тога морала п тога друштвеног реда и поретка, државна, црквена и новчана господа одрпјеше народу и кожу с леђа; па му још не дају да се жали на тај терет и на ту неправду, п да тај поредак бољим замјени.

У име тога морала и државног реда п поретка, продавала, се народу у новије доба, ма и посредно, кравица и овчица као дратопјена мати н утјеха домаћа и породична, да се хареми султанови п пашински умноже с љепотицама из цијелог свијета.

У име тога морала п поретка радник се казни кад увриједи с правом ког ефендију — господина, а кад ти господичићи неупутно вријеђају па и излемају радника, ни ком ништа; п кад радник прикрије пли закачи ђе гођ из нужде коју петину или десетпну динара, то се зове крађа п лоповлук, и казни се затвором и робијом; а кад из господеких руку из народне азне читавих хиљада нестане, онда се то зове „деор“ пи „дефицит“ и пролази готово увијен без каштиге. Под заштитом тог морала п стари српски закони веле: да су господа у „славном душановом царству“ углавили закон, по коме се за једну исту кравицу сељаку отсијече мало носа а господину мало брка, раднику се отсијеца комадић од увета а господину се остриже један дио браде. Па п то су државна правда, мудрост и морал одобрили и утврдили, а преставници пркве осветили као морални чин. — Под именом тога морала и те државне правде, продаваху се народу ранпоци његови: волови п коњи из плуга и испод товара, па да се набаве господару земље и његовој државној господи још већа ергела, хатова, и још помодније гарде, камердинери и т. д.

На основу државног реда п поретка, продаваше се вјечитом раденику — народу његове најнужније намирнице, да се власнички чибуци и Филџани дијамантом украсе. Народ је остављен у трулим колибама, да се господи палате саграде. Утруђени радник —- народ, остављан је о кори љеба, да се дембелима десетине ђаконија спреме; народ је остављан без плуга да се господи интови набаве: народ је остављан без прозора и врата, да се господски салони украсе скупопјеним огледалима, полијелејима и другим залудностима.

Чувари државног поретка, дотјералп су народ у просјачке рпте, да се сами са свакојаком господом баце у свилу и кадифу, злато п порфир. (О свему овоме хтио сам овде ставити слике радничких невоља и господског пзобиља; али новчане неприлике недопустише ми то учинити.)

Државна господа п носиоци тог славног морала и поретка, теретећи народ дадијама, п наметима, рушили су му здравље и станиште, да се они пи њихови султани још већма угоје, и да што више мраморних палата подигну и украсе.

У име морала, а под заштитом државне правде, одређиване су највеће награде и почасти онима, што најлакше послове извиђају; а најмање награде и презрење онима, што израђују за се и за њих најтеже и најважније послове,