Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

посао са својим алатима и у својим зградама, па и опет тек ако крај с крајем вежу. И у највећој несрећи, болести и старости не даје им се пензија.

15. Тежак не стоји боље од занатлије, јер он мора радити, да, обилато храни и одијева државну, прквену и новчану господу, па још кад га нада година или га природа у нечем оштети, онда. му је већ пропаст на глави.

16. Надничари и тако зване слуге, још горе стоје и немају никаквих права у државним пословима. За увреду њихове части, нико се не осврће. Готово једнако у томе стоје и тежаци и омање занатлије. Награда је надничару дневно од једног до три динара, а на мјеста п мање. Кад не раде не да им се ништа, исто као п кад су болесни. Онп једино још код доброг, поштеног пи непоквареног тежачког свијета једнако раде и једнаку храну пмају за једном совром с осталом чељади пз куће. Кад је надничар болестан, негује га тежачка задруга исто онако као п своје домаће, породично чељаде. Алп код господе аргатују надничари за речену награду по васцијели дан најтеже послове, па била. љута зима или жарка жега п припека, било у дубљини земље, у бунарима п рудокопима, било на високим крововима п кулама, гди им сваког тренутка грози смртоносна опасност.“>) Они су од господе презрени и гоњени, глобљени п пљијењени п свуда п свагда на посљедње мјесто забачени. Радници ови сваким даном постају сакатији и сатрвенији, па не само што пм је така мајушна награда одређена, већ им се никаква помоћ у нужди и старости не даје. Они су мученици и онда, кад су у стању радити и онда, кад. су радом осакаћени п сатрвени. Они, утруђени патници, што су на својим вјечито утруђеним плећима подигли свуколику културу људ-

33) ТЕ поред толико неправедног уређења друштвеног, ипак се нови чиновници нових султана не стиде ни раје ни осталог свијета, да сваку државну наредбу овако започну: „По заповјести његовог царског величанства, КОЈИ је брат мјесецу, цар царева и краљ краљева; коме у доброти, милости, човјечности, кадроћи и мудрости међу људима није равног; коме је једина брига = сватдашњи посао, да се и дан и ноћ неуморно стара о благостању и миру, напретку и срећи свију својих вјерних поданика, којима срдачно и вазда жели, као најбољи и најправеднији отац, да у такој благодети и изобиљу живе, као тичице под смоковим лишћем ит, д.“

Уз то су сви државни ситни и крупни служитељи уобичајнаи, кад их ко запита за здравље п стање, одговарати: „у царском здрављу добро сам“, а великом „господину“ придају: „у вашем и царском здрављу, добро сам“. Уз пут буди речено, да као чудно остаје, од куд су навикли и јуначки Црногорци на питање за здравље одговарати: „у гошподарево здравље, добро сам“, или „у књажеко здравље, родио ми се син“ ит. д. Већина у те ријечи и капу с главе подиже, И гуслари уза сваку пјесму пјевају прво за здравље књаза п књагиње и „свијетла младог нашљедника“, У Србији тог до сада није било, као што се до скора ни у Црној Гори није могло чути. Свакако то је недавно уведево, јер вије лако помислити, да су таку сувише ропсву навику поносни српски ускоци у старо доба ималп, кад су од угњетача у планине ускакали и Прву Тору насељавади. Уздати се је да јуначки кнез Црне Горе неће дуго таву поругу за се и свој народ трпити, као ни остало удварање, које лонижава достојанство човека и народа.