Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

1

буне као п иначе људи од преображаја, који су блли отјерани у Азију у заточење. У Русији пак таки људи, као и сви остали ис тински пријатељи радног народа, већином пропадају у казематима. гровне руске Спбприје, ако не пропадну при дуготрајном још иститти вању њихових полиција и судија. Ено и пошље ослобођења браће у Турској руска. госпоштина тирјанскије гони пријатеље слободе и народа радног, него најдеспотскија држава на, свијету. У год. 1878. и 1879. руски државници постали су за таке људе, усташе, гори од најгорих турских јањичара, који су прије овог вијека живили. М мјесто да дају народу слободу, да му жеље пспуне, они су с прогонствима, гонењем, апшењем, робијом п вјешањем народних пријатеља, превазишли сваку мјеру, до које угњетачи у овоме вијеку доћи могу. То би требало увидпти. Но поменуте „патриоте“ — либерали то не могу, не умију и неће да увиде. Њихове очи не опажају предмете, који су на близу, већ само оне на великој удаљености од себе, па макар то чак и преко мора било. То је до душе особита вјештина и промућурност. — Том виком п неувиђавношћу, они су нам шкодили готово исто онолики, колико и султанова, војска, јер јевропске дипломате, слушајући ту либералску дреку, збиља су мислили, да се Босанци и Ерцеговци не боре, да се ослободе од тираније, већ за пдеју свесловенства, за свесловенско уједињење, за велико словенско царство, за неке круне и династије, те су вишемање уз Турску стајали, па п на помоћи јој били. А п једни п други незнају, да побуњени народ није устао на оружје ни за словенство ни за несловенство, ни за круне ни за династије, већ једино за материјално благостање своје, за своја права и слободу. Да, панславизам, тежак босански неби дао ни своје кокоши, а камо-ли коју већу жртву чинио, као што је чинио за ослобођење и срећнији живот.

Да је либерална дрека поменуте господе само бесмислица, голих рјечи, види се п отуда, што се тако звани западни Оловени мање трудише за нашу ствар, него-ли неславенски инглески народ. (ловенски народи: Пољаци, Чеси, Русини, Словаци, Крањци, Хрвати сви скупа ни стотину добровољаца у помоћ за све вријеме нашег устанка до српско и руско-турског рата непослаше нам. А. сва помоћ њихова у новцу није пзнијела ни 20.000 дуката. Па зар то није јасна сведоџба, како лабаво стоји симпатија и „узајамност“ пзмеђу Оловенства 2 А још мања је воља за свесловенским уједињењем и свесловенским парством,

Обог свију тих поменутих узрока. објављен српско-прногорски рат противу Турске, није принудно Турску да испуни жеље побуњеног народа. Наравно то Турска није учинила по својој вољи, јер се осјећала слаба према устанку и рату, већ по навали Инглеске и Аустро-Угарске, које су Турску не само у бој потстицале, већ обећале јој давати п сваку могућу помоћ. Турска прими 01почети рал и поче да се брани од нападаја српске и прногорске војске. У почетку рата бијаху почеле обје српске војске знатно напредовати, па су заузеле биле доста велики простор турског 36-