Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

Јо

мљишта. То је уплашило поменуте државе — турске пријатељице, па су одмах Турску у озбиљнију борбу увлачиле п све јој знатнију помоћ указивале. Сад голема турска војска груне пред српску војску и почне је натраг потискивати, Борба се водила ужасна и дуго продужавала. Мајушне двије српске државице јуначки су ве бориле. „Али јача сила него градови.“ Бројно надмоћије турске војске п хришћански вјешти планови турских пријатеља, пи до крајњости неуредне п невјеште србијанске војене старјешине, учинише, те је српска војска не само оставила освојено земљиште Турске, п своје прве позиције на граници својој, већ је напустила и доста, велики простор свога рођеног државног земљишта, и три варош: Алексинац, Књажевац и Зајпчар. Том је приликом непријатељ спа-= лио у Србији око 6000 кућа, осим осталих зграда, алата п пзрада.

Кад Србија виђе, да Влашка, Грчка п Русија у рат не стулају, а овамо турска надмоћнија сила све већма, малу војску њену савлађује па п у унутрашњост Србије продире: морала је по средством Русије потражити прво примирја, а по том п мира. Турска. бојећи се Русије пристане на то тако рећи бесусловно, п ако је тада могла јако Србији наудити.

Закључак тог мира није се могао без изасланика великих сила свршшти. Док су се силе о том договарале п у Цариград на конференцију ишле, Турска је нашла за нужно — наравно по упутству својих пријатеља, Инглеске и Аустро-Угарске, — да. састави п прогласи народима својим «отомански устављ Она је тиме постала уставна држава п прогласила нова права по плану п форми западних јевропских држава. Права, која пружа народу царевине тај устав, донијећемо мало доцније у овој књизи, Тим је наравно хтјела да одстрани туђе мијешање у њене унутрашње послове, а нарочито Русију, која није постала још уставна држава. Неке ведесиле нарочито су преговоре о састанку том продужавале, да бп Турска успјела „знаменити“ тај преображај у држави својој прије састанка прогласити своме народу.

Чим изасланици велесила у Цариград стигну, одмах одпочну свој заједнички рад, али прије свега одлуче, очувати „интегритет“ и цјелокупност турске царевине, која је ко ђоја нужна ради јевропске равнотеже политичке. Уговори мира свршени су 1577. год. мјесеца «Фебруара. По УГОВОРУ те ЦАРИГРАДСКЕ КОНФЕРЕНцијеЕ, Турска је морала напустити све од Орбије освојено земљиште“=) п све три вароши, па се повући на земљиште своје. На све одлуке конференције није хтјела Турска пристати, а по свој при-

'з) Сва три округа са варошима њиховим, Черкези су из темеља опљачКали, попалиди и порушили. ( тога је тамошњи народ до ужасне сиротиње дошао. Он је таку оскудицу трпио, да је морао дивље зеље јести. Тако је бар јавила комисија, која је за тамошње потребе изаслана била. Она писменим актом јавља влади у Биоград, да народ нема чиме ни то зеље посолити, па су му соли из државних војничких магазина давали. Цио

На очиглед толике невоље покрајинског народа, који је због свега отачаственог народа до те пропасти дошао. у Биограду се ширила мода и луксуз,