Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

80

жавног дуга, на потребе централне владе, а остатак на. потребе провинције. Судство да се реорганизира у смислу веће судске независности. Валије да постављају судије за грађанске и кривичне спорове са договором административног савета, а чланове апелационог суда постављаће порта на предлог валије. Ови су спорови јавни. У специјалним стварима разних вера постоји искључиво судство верозаконских власти. Потпуна слобода вероисповести; општине пздржавају саме свештенство, богомоље п здања за јавну наставу. Јамти се, да не буде силом наметање туђе вере. При судницама п другим надлежателствима земаљски језик равноправан је с турским. Употреба, нередовне војске са свим се забрањује. Народна војска п жандармерија саставиће се од хришћана п мусломана према становништву, а ниже официре постављаће главни гувернер. Колонизирање са Черкезима са свим се забрањује. Хришћанима, осуђеним због по литичких ствари даће се општа амнестија. Да се побољша стање земљорадника п арендатора. У Босни п Ерцеговини олакшаће се добивање државних добара, тако псто олакшаће сеп повратак емпгрантима, дотична спремања, имају се извршити за три месеца.

Контролне комисије: Опле јевропске одредиће две контролне компсије, које ће пазити на вршење ових правлла и које ће потпомагати локалне власти у вршењу њихове дужности. Контролне комисије добиће нарочита упуства“. —

Због тога што Турска на овај ултиматум пристала, није, и што је још неке посебне руске захтјеве одбила, Русија је објавила рат Турској. О рату томе и његовим последницима говорићемо доцније, а сад почињемо п опет о ратовању Србије и Црне Горе говорити.

Кнежевина Србија је пзвела у овоме првоме рату на бојишта, око 120.000 војника.

Војска Србије подјељена је бпла на 4 главна корпуса :

1. Дрински корпус имао је око 15.000 војника п два, пута толико у приправности пушака, што су намјењене за непобуњене Босанце. Он је одређен био да оперира противу Бпјељине, Зворника, Тузле п центрума средње Босне. Доцније сав тај план буде поремећен п војска се није ни мицала даље од Подриња. Само су неке добровољачке чете у планину Мајевицу продирале п 00јеве издржавале. (О тога чамежа на Дрини, већ су п жене почеле деци при неком укору говорити: „иди, помакни се! шта сп се заледпо, ко Ранко на Дрини !“ Е

Штета што је овде чампла најодабранија војска — добровољци. Онп су већином овај корпус састављали. |

Доцније до душе влада. српска је изјавила народној скупштини, да се војска дрпнска из Босне повратила за то, што је Србији тако наложено од стране Аустро-Угарске, а не с тога што није могла успјевати.

9. Ибарско-јаворски корпус бројао је око 80.000 војника. У њему је самих тамошњих узбуњених Босанаца било око 6.000 људи. Корпус овај оперпрао је са више страна противу Нове Вароши, Сјенице, Новог Пазара, и у опште против југоисточних