Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

сваком човјеку п народу на вољу, да се зове како хоће, да. говорл језиком, који је њему драг. А права ће наука свакоме једном толико развити ум, да остави све ситнице, па да постане само 40вјек п да пред собом види само људство, браћу и суграђане цјеловупног човјечанства; само неотесани, неувиђавни и варварске нарави народи и људи би то презрели, те ширили и подпаљивали наппонални и религиозни фанатизам,

· Толико о „родољубљу“ браће Хрвата и Мађара. Руске и наше српске „патриоте“, може се рећи. доста су по сами изазвали _велико-Хрвате“ противу Срба. Руске патриоте са политиком својом, што има, плјел само освајање п угњетавање, (Срби са хукомбуком о васпостављењу великог Лушановог царства, учинили су, те су и Власи, Грци, Бугари мучали, кад су се (Срби одсудно 60рили п падали пред надмашнијом силом противника својих п противника слободе, п ако су та сва три народа имала псте интересе са Србима. п гледали их сапете у рукама цариградске господе. Они су више или мање гледали скрштенијех руку, како се потоцима српска крв пролива, како у пламену букти толики простор грађевина п народне имаовине његове. Немар тај долазио је од бојазни, да пх Русија или Србија. не покори. долазио је п отуда, што су се (Бугари се изузимају) с осталим јевропским народима, 60јали немогућег баука панславизма — велике свесловенске државе.

Да се руска државна господа махну већ једном покоравати друге народе, па да у својој држави стану стварати праведне уредбе за блатостање народа и за ширење напредних, истинитих п правичних мисли у науци и политици, да даље и наше пи њихове „патриоте“ престану сањали п лапарати о великом свесловенском царству, па мјесто тога да, проучавају големе невоље својег народа и укупног људства, да изналазе основне узроке тим невољама, брижљиво указујући научним и практичним путем на. радикалне начине, како се ти узроци одклонити могу; да шире по свијету идеје о братској заједници свију народа и о политичкој и економској једнакости свију људи, — Да то изаберу и поставе себи за свети задатак, вазда би имади у помоћи поменуте народе у борби против угњетача, и још више: из темеља, би одклањали варварска, крвопролијћа и срамне мржње народа на народ, човјека на човјека. Требало би да тај свети посао буде прва дужност народних управљача п руковођа умних и политичних првака.

Треба знати, да нико од отих тако званих „патриота“ и „либерала“, без званичне или одборске команде, није дошао, ни да нас обиђе, да види невоље усташа и бјегунаца, док је српских, руских и талијанских социјалиста, којима се пребацује непатриотичност, било у поприличном броју и у борби и поред борбе, или у другом ком нужном пословању за борбу.

Поред свију поменутих интрига и незгода, поред тога, што су (брби били остављени сами себи, Турска. је ипак овим устанком принуђена била, да прогласи нов устав за сву своју даревину, пи у Јевропи и у Азији — године 1876. мјесеца. децембра. Шријатељи