Istorija jednog francuskog seljaka

941

пити царство радника; наша лепа земља биће земаљеки рај.... |

Ако вам наша Француска господа и каишари стану сметати, а ви онда, браћо, немате куд, но разманите рукама, те нека поодлетају и прену те гусенице на све стране...... Не жалите те наше Француске готоване. Ваши очеви и дедови доста су за њих издирали и радили, време је да ви један пут почнете за себе радити. Кад они не жале вас, не жалите ни ви њих! Кад тако расчистите пољану, онда заводите нов поредак; нико вам не ће бити на сметњи. Наћиће се добри људи, показаће вам шта и како треба да се уреди. То су све већином млади људи, људи искрени и поштени. Истина, њих је још мало, али њихов број расте, њих већ има. А нашем цару Бунапартовићу, Француској господи и нашим каишарима ни пошто не верујте. Они се могу за неко време преплашити и поћи за вама, али на првом месту где вам дође до нужде, они ће вас оставити и окренуће се против вас.

Само, браћо, живо вам што вам је најмилије на свету, пре и пре свега добро промислите и лепо се договорите, кад ћете и како ћете отпочети посао. Кад почнете а ви почните сви од један пут, почните заједнички. Кад тако сложно устанете, онда је готов посао да ћете ви победити. Та вас сељака и варошких радника, браћо моја, има више од тријестину милијуна: капама можете попретурати господу и каишаре. Сетите се колику смо силу ми имали пред собом, па емо је опет вавладали и сломили јој рогове.

Казао сам вам, браћо, све што сам преживио у мом веку, ето вам моје исповести, па се сад од ње