Istorija jednog francuskog seljaka

240

момче, које би хтело да се начини газда, да заграби пара, па да онда узима надничаре да му раде, а он да скрсти руке па да седи. А да се то никако не може више међу вама изродити, ви уредите и утврдите законом, нека буде овако: еве вабрике, машине, алати — све то да буде општинско, заједничко. Куће, зграде, земља и то све да буде — заједничко. Тада никако не ће моћи нико да вам се начини газда, а ви његово робље. Тада ћете еви бпти радници и газде, сви ћете бити једнаки, све што год имате биће свију вас, као год што је оно данас у једној кући, где су чаљад радна и вредна, мудра и поштена, па живе заједнички. Па како ће онда лепо бити за живот у таквом поретку, са таким уредбама!... Људи ће радити и трудити се, учиће и слагаће се, јешће и пити колико коме треба, одмараће се колико је за одмор нужно, живиће у лепим кућама, ићиће по добрим путовима, ужива ће свако добро и лепоту, певаће и љубиће се и биће рај на земљи: Нико никоме не ће завидити, јер не ће бити богаташа и сиротиње. Престаће и прекратиће се све војне, убијања и крађе. Нико се не ће машити да што украде, јер ће имати свашта доста. Људиће живити у миру и братској љубави. Порадиш мало, пасемн одмориш; све ће бити у свом реду п како треба. Ето, браћо, кад дође такав поредак, онда то баш и јесте оно што се зове царство радних људи. Радите, браћо, борите се и умирите, ако устреба, за тај светли дан, кад ће наступити царство радника, царство радних људи. Данас је, браћо, код нас у земљи царство готована, царство каишара, беспосличара, господе и других лењчуаг, али ви радите, и код нас ће насту-