Istorija jednog francuskog seljaka

61

рила господа. „Не ћемо ми да шлаћамо порезе. Пека. остане све како је било пре! Ми нисмо никад ништа плаћали, па што да плаћамо баш сад. Нек узи-. мају од гејачина....“

Е, што су ти та наша господа била неесретна, то није било у свету. Да ли и ваша господа нису овака као и кед насг Да ли и они све терете Боће да навале на вашу грбачу, а они да се проводе 2 Да ли вас сад не гуле и гњавег Промислите добро о овим стварима.

То се већ зна, народ је свуда хтео да се бирају депутирци, а господа су се устезала. У господе је била војска и сила, па су они претили народу солдатима. У вароши Ренсу много су радника онда потукла господа. Радници из Ренса писали су својој браћи по другим варошима и молили их за помоћ. Ту ти радници из Анжера и из Нанта отпишу својој пострадалој браћи: „Чули смо како се проливала крв у вашој вароши: чули смо како су госпда с вама поступила: чули смо како господа недају народу да бира своје људе у депутирпе, те да они расправе на скупштини све како је право и добро. С тога смо се и ми решили да устанемо на наше крвопије и убилце, на ту господу. Не ћемо их жалити. Палићемо и рушићемо, помлатићемо их све ка пашчад. Попитаћемо се за крв и сузе сељачке, које народ због њих пролева! Њине сузе треба да сперу ову крв, што су јеони просули, убијајући. сиротињу !....“

А жене из тих вароши писале су овако: „Ми немамо мушке снаге, ми смо слабе жене, али опет ми не можемо скретити руке, па седити кад се наши мужеви и браћа стану крвавити с безбожном