Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

102

Ђорђе Поповић, парох Доморовачки Петар Јовановић, парох Божевачки Душан Трајковић, парох Драголачки Споменимо имена и ове браће из Нишке Епархије, који у тешком и униженом ропству у Бугарској кости своје оставише: | Димитрије Петровић, бив. ком. Скопљански Михаило Стојановић, парох Кулински Антоније Поповић, нам. Пољанички Димитрије Поповић, парох Рапољски Стојан Николић, парох Кијевски јован Поповић, парох Рафунски Јован Поповић парох Осмаковачки Спахомија, монаха Суковачког Монаха Архангела Хилендарца

Слава вам и вечна памјат !

Иако су у бесмртној страници само у најкраћим потезима поменуте муке и патње, патриотизам и самопрегор Нишлија за време трогодишње непзијатељске окупације, ипак свак ће лако моћи завршити, да је ова страница епилог, синтеза вековног мучеништва Немањиног града за слободу своју, а за част и величину целе нације.

једног лепог јесенског дана 1918. год. Нишлије у френетичном одушевљењу, изван себе од весеља, левајући сузе радоснице на својим рукама унесоше у Саборну Цркву ондашњег престолонаследника а данашњег славно и сретно владајућег Александра 1., Краља Срба, Хрвата и Словенаца. Заштог За Ниш и за цео шрошмени народ било је већ грануло сунце вечне слободе !

| 14 Кај

-

с доље