Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

14

тив варварских дивљих народа. И Дардани се нису лако хтели да покоре Римљанима. Рекло би се, да их је дефинитивно умирио Гаје Скрибоније Курије (75—73). Савршеној романизацији, која је, додуше, ишла спорије него доцније у Шпанији и Француској, нису се могли опрети ни иначе жилави Дардани.

Чим би Римљани заузели какву покрајину, прва им брига бејаше, да саграде добре цесте. Тај је посао вршила војска. Тако је одмах после освојења Македоније саграђена Ма Еопана, која је водила из Драча преко Аполоније и Солуна у Византију. По свој прилици 33. или 34. год. после Хр. завршен је западни део познате војне цесте до Ниша. Овај гласовити пут'), који је водио од Београда до Цариграда, био је за дуго време једини спој између Запада и Истока. Ко је господар био овог знаменитог пута, тај је са стратегичког и трговачког гледишта господарио Балканским Полуострвом. А на овом преважном, историском друму лежао је Ниш и то на десној страни Нишаве. Шта више у Нишу је било стециште шест друмова. Одавле си могао кренути у Канапи (Арчар) на Дунаву преко Тимока; кроз Босну у Зајопи (Солин); у Албанију, у Македонију, на Егејско или Јадранско море.

Никакво чудо стога, да ће се у великој вреви_ народа током бурних векова пред Нишем или у његовој близини водити крваве и одлучне битке. Већ 269. године за владања.римског императора Клаудија освануше пред Нишем Готи у намери, да провале у срце римске државе. "(Овде дође до одлучне битке.

Борба бејаше грозна, а пораз варвара ужасан: 50.000

· Кота покри Нишко Поље. Што је живо остало, то се је разбегло Гракијом и Македонијом, а ретки су се својој кући повратили. :

Поразом Гота Ниш је уживао преко сто година благодети мира напредујући у цивилизацији и култури.

5) Ма тинамз, мја рирнса, азвег рибисиз, зтага