Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

16

византиских и српских племића. Ако устреба напојити |

коње, застане се код каквог бунара'), какових поред овог пута има приличан број. Измена коња или кола врши се у већим станицамаз), које носе име места“), где се налазе, или број миљоказа од последњег преноћишта“). Поред сваке веће станице била је и гостионица“). У сваком већем месту био је конак), у којему су путници после једног дана путовања преноћивали, а државни чиновници имали су засебно преноћиште'), Пошто су путници преноћили у Мапзјо Гротрејз УШГ, још ће једном да измене коње у Митано Карлзапа и ето их после неколико сати у Нишу. Пред варошким капијама су пространа и лепо уређена гробља (песгоројез), у којима се нарочито истичу са уметвичког гледишта толико лепи саркофази богатијих грађана. Варош, како већ рекосмо, лежи на десној страни Ни" шаве, коју Верантије називље доста великом реком“ На леву страну реке прелазило се је преко великог каменог моста; а било је и неколико дрвених ћуприја. Ниш је био муниципални град, а сваки је грађанин био титсерз, т. ј. он је преузимао јавне терете и био је дужан, да унапређује опште добро у духу слоге и братимства, тако да је цела варош била нека врст фамилије. Само титсерз има глас на фору, само он може бити позван у градски сенат и у судницу као судија. Когод није био титисер5, па и становао у вароши, није спадао у општину (титаршт). Као дандањи наше општине, тако је и титаршт у Нишу имао своје одборнике: већнике, који су се онда звали Чесипопез. Тако се је на месту званом Кованлук у Нишу недавно нашао један заветни камен, што га бејаше божанству подигао један нишки декурион по имену; Аурелиус Лупус.) Ниш је као знаменити тц-

') Ад рш!еа, беба. — 5) Мијано, #29. — 5) Н, п. Мшанћо Јо! 5 радо, тшано Вао. — =) Н. п.Мшано ад зехшт МТ, Мшано ад остамит УШ. и т. д. — 5) Тађегпа, — 9) Мапзуо. — 7) Ргаегопа.

5) А Воптапо ад оррфит 'Муз, Меззшт ој, сите атпе Меззауа 5815 таспо.

") Спомевик је нађен на имањ гледних нишких грађана браће у р а ор

Пенчића. Натпис на споменику гласи: Апгеј. риз дес. ех уогороз (512!). — Овде ми је приметити, да би ју овом случају реч Фесипо могла зна“ чити: поглавар области, а 'и -коњанички часник.