Istorija Niša : prilikom pedesetogodišnjice oslobođenja Konstantinovog i Nemanjinog grada : 11. januara 1878 - 11. januara 1928

К._ ман |

95

БЕСМРТНА СТРАНИЦА.

ЈНишлије на Голготи за време непријатељске окупације. Година 1918

Када треба да се напише одломак трагичне величине 1915. год. који сачињава бесмртну страницу сјајне, мученичке, националне историје Немањиног града, гордог поноса Српству, једног од најкрвавијих каменова на ратиштима векова, славнога Ниша; онда сам присиљен да божанским песником Енејде ускликнем:

Пак да језика сшо је имам, сшошину уста з

К шоме гвоздени глас још не бих могао пусше

Врсше злобе и пусше казне, избројит, казат, што су их Бугари за време трогодишње окупације (1915.—1918.) задали Нишлијама! Зашто Само зато што су Срби! Свако им је зло брат-небрат могао нанети, али само једно му је било немогуће: да пљује у српски образ Нишлија. Све су становници гордога града прегорели, па и животе своје, али образа — никако.

Кадно се је оно 1915. год. српска војска после победе на Церу од 1914., која је победа била задивила и пријатеља и непријатеља, поновно храбро опирала немачкој и аустро-угарској војсци; Бугари јој ринуше управо небратски нож у леђа. Српска војска, ти хероји у величини духа и срца, у јакости мишице, нису се предали, него су ударили трновитим путем албанских крши до Солуна, да се ту опораве и чекају освитак великог дана ослобођења и уједињења. Узгред буди речено: Албанија није била пропаст једнога народа, него само последња фаза у великом васкрсењу целога "Славскога Југа!

Било је то месеца октобра поменуте 1915. године. На нишкој станици, на обичној столици седео је заплетен у тешке мисли Краљ Србије Петар !. Био је схрван, потиштен; осећао си, да су се све ондашње боли српскога народа биле прелиле у душу доброга Краља, приплеменитог и брижљивог оца. Сагнуо главу, облише га сузе..... Кроз те сузе као да си читао вековно мученикословље народа нашега! Заиста, узвишени призор трагичне. величине! је ли то Владар Србије