Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

Између Грка и Срба у Бечу, који су припадали једној цркви, било је много личних и пословних веза, и природно је што је Пуљо дошао на мисао да крене један лист и за Србе. 1791 године, у друштву са неколико српских трговаца, затражи он и добије дозволу за покретање једнога српског листа у Бечу.

У петак 14 марта 1791 године, изишао је први број листа под насловом Сербскга Повседневнљга новине. Наслов листа доцније је гласио: Сербскел новинњг. Лист је изилазио два пута недељно, уторником и петком; био је штампан на два ступца црквеном азбуком, а претплатна цена му је била 14 форината годишње. Издавачу је служио за узор тадашњи бечки лист ЏУгепет Хепипр.

У „предисловију“ првога броја вели се како аустријски монарх својим доброчинствима обасипа верни му и славни славено-српски народ, и тако је, између осталога, „дозволил он на конец, на представленије и променије некојих трудољубивих обшчества вијенскаго (что до сега времена никогда не било), на славенском јазицје новине имјети, что в свјету бивајет знати и разумјети и сам ползовати се мошчи, што на паденије и вред бивајет, и от чего обшчеје добро возрастајет и приумножајет сја.“ И сада, „всјакаго рода, чина и достојанства предреченаго славнаго Славено-Сербскаго Народа господа обојего чина, како духовнаго тако равно и мирскаго, сем смјерњејше просјат сја да би усердњејше соблагоизволили новоначатија на својем јазицје новости примити и ползовати сја...“

Садржина листа била је искључиво политичка, и тај први српски лист имао је више карактер једног политичког билетена. Из немачких листова су просто превођене дневне политичке вести, без икаквих развијања, објашњавања и личних погледа. После смрти Јосифа настала је у Аустрији оштра реакција, нарочито под утиском догађаја који су тада дешавали у Француској. Једним дворским указом од 1 септембра 1790 године, штампа у аустријској монархији стављена је у пуну за-