Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

80

А У брзо пошто су Срби у Србији дошли

(1835 1840) ДО свога политичкога листа, и угарски Срби а добили су свој политички орган.

(1836—1849) Покретање тога листа, на неких четрнаест година после престанка Новина Сербскихљ Димитрија Давидовића, везано је са именом другог једног, знаменитог публициста српског, Теодора Павловића. Павловић је био један од најактивнијих књижевних и јавних радника српских, он је оживео Матицу Српску и поновно кренуо обустављени Л5шобисђљ Сербск, као што је основао два нова српска органа: Сербск Пародит Лисшљ и Сербске Народне Новине, као и популарни алманах Драгољуб. И на том пољу његова делатност је била таква да се он може сматрати као један од главних оснивача периодичке штампе српске и стваралац шире читалачке публике код Срба. Он је цео тај посао схватио готово апостолски, напустио своју адвокатску кариеру, и у јавној и националној акцији материјално и физички упропастио себе, тако да је последњих година живео готово од милостиње пријатеља. Његов млади пријатељ и сарадник Др. Јован Суботић писао је о његовој публицистичкој делатности: „Листовима својим био је Павловић на неоцењену корист народу србском. је ли Народни Лист пружио прилику млађим снагама да се на пољу књижевном народног живота покушају, то су Народне Новине очевидно народну свест будиле, развијале и крепиле, да велики део ове народне свести коју смо 1848 показали припада у заслугу Павловићу као новинару“.

Покретање Сербскољ Народнољ Листа у вези је са обустављањем Лашописа Сербскогљ крајем 1834 год. Државна власт је осумњичила Ла тописљ Сербскт да тера панславистичку пропаганду, једним простим административним решењем забранила му даље излажење, и угарски Срби су били остали без икаквога гласила. Павловић је осећао потребу једнога јавнога органа, и одмах је, из својих средстава, и на своју личну одговорност, кренуо је Сербскаћ Народне Лисшљ, радећи из