Istorijski pregled srpske štampe 1791—1911.

у

у појединостима. Обележене су само главне појаве, оцртан је у општим потезима развитак српске штампе последњих година, и зауставило се више на стварном стању у данашњици.

Ако би се у овом прегледу наишло на некоје појединости које би можда изгледале ван предмета, нека се има на уму да је овом прегледу штампи дат шири значај, већа национална, културна, па и књижевна мисија. Штампа је овде схваћена као израз духовних струја које су се јављале у српском друштву. Она је Србима давала нешто више но дневне новости и обичну забаву; она је код нас, по речима једнога од првих српских новинара, Димитрија Фрушића, била „прво, најлакше, најисходније средство за побудити к читању књига, размиш-

·

љавању и напретку у цивилизацији и литератури“'). Београд, маја 1911.

Ј. Скерлић.

") Вукова Преписка. |. Београд 1907, стр. 673.