Iz doba 1875-1878

в

sel. Leipzig 1887. У овој су књизи студије, знатно попуњене и поправљене, које je писац раније објавио у: Jahrbüchern für die deutsche Armee und Marine, и у: Organ der militärwissenschaftlichen Verein. Прва студија износи борбе Црногораца са Французима 1806 —1814. У другој разматра турску тактику, у последнем рату са Црногорцима. Она проучава тактично деловање и концизну характеристику, најбољих турских вођа тога доба: Гази Ахмет Мухтар паше, Мехмед паше, Дервиш паше, Мехмед Али паше, Сулејман паше и Али Саиб паше. Трећа студија расветљава, у иностранству до тада непотпуно познавање српско-турскога рата 1876—1878. Писац проучава узроке, који су Србе до пораза довели, а из студије се види, да су се Срби, само када су их добро водили, одлично борили, како их je заслужно оценио пуковник Ристов, у својој историји рата 1876. Пропраћајући опште операције на Моравско-тимочком војишту, под командой ђенерала Черњајева, писац je, са обилним податцима описао рад војске, којом je командовао пуковник Хорвате вић до краја рата 1876. После примирја и закљученог мира, Хорватовић je поставлен за команданта Тимочког корпуса, којим je трупама командовао у другом рату 1877 —1878. После бораба и заузећа Беле Паланке и Пирота, Хорватовић je деловима својих трупа заузео Три и Брезник а претходницом и Радомир; добровољци се дохватише и Ћустендила. Са ових праваца Тимочки je корпус журно упућен у Ниш Одавде кренут, оперисао je кршним тереном Пусте реке, преко Петрове Горе; и на Мачјој Стени, југо неточно од Преполца, затекло га je примирје. И операције Тимочког корпуса, Гопчевић je са детаљима описао. Врло интересантно, лепим стилом и садржајем, одликује се дело: Elf Jahre Balkan. Erinnerungen eines preussischen .Officers, aus den Jahren 1876 bis 1887. Breslau 1889. Писац je први одељак своје књиге посветио Србији и рату 1876, у коме je учествовао добровољно у Јаворској војсци, у борбама на Јавору, и у даљим ратним догађајима до свршетка рата. У најмучнијим борбама на самоме Јавору, био je неко време командант батаљона у Ужичкој бригади под командой мајора Михаила Илића, чији je узорити рад, у истрајном и енергичном вођењу бригаде до погинућа, веома лепо описао. А у опште сва његова запажања, критична из-