Iz doba 1875-1878
11
Исто тако пропратио je борбе у тимочкој Крајини, нарочитооко Зајечара и Књажевца. Уз свестрани опис новоослобођених крајева у другом рату 1877 —1878, он je прегледно изнео и борбе које су се водиле на томе земљишту. Поред многих илустрација овога предела, истичу се и ратне. Писац Rüffer Ed, у своме делу: Der Russch-Türkische Krieg. Strategisch und Historisch dargestellt, Verlag von Alois Hynek in Prag ca опширном историјом руско-турског рата 1877 —1878, и политичких прилика које су му претходиле, изнео je развој догађаја и борбе у Херцеговини и Босни, а затим операције Црне Горе и Србије, као савезница Русије у рату с Турцима. Ратовању Србије и Црне Горе обратно je нарочиту пажњу. На ратишту Србије, највише се задржао на операцијама око Ниша, а потом их je пропратио до свршетка рата. Од немачких писаца, изнећемо још дело: Lange F. Dr.. Meine Erlebnisse im serbisch-türkischen Kriege won 1876. Eine kriegschirurgische Skizze. Hannover 1880. У септембру 1876 r Ланге je дошао у Србију, ставио јој на расположење своје лекарске услуге. У овоме делу, писац je изнео своје успомене из Србије, са белешкама о стању и приликама ратнога. доба и подацима за историју српско-турског рата, а нарочито за историју српског војног санитета 1876.
Француска литература
Charles Yriarte, био je у Херцеговини и Босни за добаустанка. Написао je књигу: Bosnie et Herzégovine. de voyage pendant l’insurrection. Paris 1876. Он je веома концизно изнео стање у Херцеговини и Босни за време устанка 1875—1876. Земљиште je лепо описао, са стратегиским и тактичким објектима, главним правцима и путевима, који су везивали Херцеговину и Босну са главним центрима Отоманске царевине. У борбама устаника, и вођеним преговорима, нарочито се истине рад: Миће Љубибратића, поп Жарка Љешевића, Пеке Павловића, Луке Петковића, Лазара Сочице, архимандрита Мелентија, Дон Ивана Мусића. Снагу устаника, крајем децембра 1875 писац овако износи: у северној Херцеговини Лазар Сочица имао je две хиљаде људи; у Босни од Дрине до Хрватске и Далмације, није било више од четири хиљаде људи; у осталој Херцеговини, растуре-