Iz doba 1875-1878

гих места. Тамо je из Смедерева, Дунавом стигао и војвода Филип, са још неким старешинама. Ту су добровољци наоружани; сваког дана вршена су вежбања. Филип je потом упућен у Зајечар; у околини су биле чете деда Иља и Панајота Хитова. Добровољци су се борили са Турцима на Кадибогазу; неколико пута код Ак-Паланке и на правду Пирота. У циљу узнемиравања и напада Турака; као и утицања на хришћанско становништво за устанак, по наређењу ђенерала Черњајева, Хорватовић je ојачао Филипову чету једним брдским топом са муницијом. Филип се са четом кренуо северно од Пандирала огранцима Старе Планине. Сједињен четом Панајотовом, борио се са Турцима код Чипровца. После двадесетину дана са четом се вратио у Књажевац. У другој половини јула био je код Зајечара и Брестовачке бање. Убрзо се одавде вратио у Београд, а затим са више другова, преко Турн-Северина и Брайле отишао je У Русију. Краев о полковнике Възстанията на БолгаритЬ за Освобождение отъ Турското иго (1396 —1877 г.). Софlя 1904. У предпоследњем и последњем одељку, ове књиге, пуковник Крајев описује: учешће бугарских добровољачких чета, у српско-турском рату 1876; рад централног бугарског револуционарног комитета у Букурешту, под управом Киријака Цанкова и В. С. Јонина, и чете, које je тај комитет испратио 1876 у Србију. Одмах у почетку рата, неке су чете биле придодате Кадибогашком одреду под командой мајора Николе Киријева; биле су у борби са Турцима код села Салаша. Затим су упућене под команду потпуковника Хорватовића на Бабину Главу. Одавде су некоје чете, у циљу дизања устанка, упућене преко границе к Берковици, где су имале борбу са Турцима; до половине јула оне су се вратиле. Када je 1876 у Букурешту, на предлог Владимира Симеоновића Јонина и посреством бугарског агитатора Петра Енчева, обновљен централни, бугарски револуционарни комитет, решено je, да се скупљају бугарски добровољци и шаљу уСрбију. У Кладову, као и раније формиране су нове чете. Неке су чете 8 августа, учествовале у борбама код Алексинца. Образована су два батальона. Потом, придоласком нових добровољаца, 10 септембра формирана je добровољачка бригада од 4 батаљона: 1 батаљон „руско-црногорски књегиње Наталије“, мајора Миниха; 2 „руско-македон-