Iz doba 1875-1878

44

дио сам мој ратни дневник. Водно сам га по данима; уредно и тачно уносио сам своје забелешке. Поред описа бораба и бојева; догађаја из штаба и са разбојишта, у гьему се налазе и цртице, слике и епизоде, из којих се огледа српска душа, срце и осећај војника наше народне војске. Изнећу вам такву једну сличицу. Августа месеца, дошао je из Русије у штаб ђенерала Черњајева, пуковник Дохтуров. То je био веома спреман официр. Врло интелигентан; према сваком и млађем пажљив и приступачан. Скроман, а у свима пословима изврсно разумен и вредан. Поред великих, огромних послова у штабу, често се бавио и на терену, обилазећи положаје и трупе. Једнога дана ,пратио сам пуковника Дохтурова, при обиласку шиљеговачких положаја. Јахали смо напоредо. Пратио нас je један коњаник народне војске. Када смо се дохватили врлетнијих шиљеговачких страна, често смо, са ширих путева прелазили и на стазе, где нисмо могли напоредо јахати. Дохтуров je ишао напред, ja за њим, а за ином коњаник. На једноме месту, док je пуковник Дохтуров jaхао сам напред, приђе ми наш коњаник са речима: Господине, ja би те нешто замолио. Шта хоћеш, да чујем. Видим да разговараш са господином полковником, па би те замолио, да му нешто кажеш, Добио сам од куће писму. Јављају ми, да je рђаво са мојим имањем, хоће нешто да ми разграбе. Замоли господина полковника, ако ће ми дозволити, да одјурим до куће, да видим шта je тамо, па ћу одмах доћи. Пођох пуковнику Дохтурову, и када продужисмо пут заједно, он ће ме упитати: Шта вам то г. Тодоровићу говори наш пратилац? Испричах цео разговор са нашим коњаником, који бејаше родом из Крагујевачке Груже, нашта ће ми Дохтуров рећи: Кажите му, да сам ja дошао из далеке Руси je, да се својој српској браћи, у овим тешким приликама нађем и помогаем, колико год могу. Одавде нећу ићи док се рат не сврши, па макар ми тамо пропало све имање, које знатно кошта. Реците му све ово, па да чујем како на то мисли.