Iz doba Karađorđa i sina mu kneza Aleksandra
14
ствујушчег Совјета, одмах идући дан отишао Катрађорђу у Тополу. Неколико дана после Дејића приспео је у Београд руски курир из Букурешта са депешама Карађорђу и Совјету. С једне стране ове руске поруке, а с друге стране гласови, да су се Миленко Стојковић и Хајдук Вељко Петровић поново одметнули од Карађорђа и Сов.ета, принудише Карађорђа, да напусти Тополу и да се врати у Београд, камо је стигао 22. Јануара.
У Београду припреми Карађорђе одговоре за руске факторе у Влашкој и обрати се 24. јануара барону Симбшену, петроварадинском заповеднику, са писменом молбом, да даде пасош за пролаз кроз Аустрију куриру Ристи Петровићу, који је носио одговор у Влашку. У истом писму замоли Карађорђе Симбшена за дозволу, да Срби могу на аустријској страни купити и пренети муниције, а ту куповину и пренос ће обавити секретар Стеван Јевтић. Тих дана поднесе и Правителствујушчи Совјет молбу барону Симбшену ради дозволе земунском трговцу Димитрију Ратковићу, да београдском становнику Петру Дражевцу даде кремења место неког дуга, који у готовом новцу није могао да плати.
Карађорђево писмо је донео у Петроварадин Риста Петровић, коме Симбшен 26. јануара даде пасош те он истог дана отпутова преко Темишвара у Влашку. Што се тиче извоза муниције, у коју се и кремење рачунало, Симбшен одговори 27. јануара Карађорђу, да не може дати дозволу, јер је то од више власти забрањено него ће и његово и Совјетово писмо послати у Беч па ће се тамо о њима одлучити. Истога дана пошаље оба српска писма цару Францу 1. и предложи са своје стране, да се Србима изиђе на сусрет и да им се даде барута и кремена.
Ово предусретљиво држање Симбшеново према Србима било је последица промене у Карађорђеву понашању према Аустрији. Напуштање српских интереса у одсудним моментима од стране Русије и несрећно ратовање 1809. године, које је Србију довело до руба пропасти, уништило је код Срба негдашњу неограничену веру и наду у Русију те је Карађорђе почео да води аустрофилску политику, нудећи Аустрији покровитељство над Србијом. Аустрофилско Карађорђево држање изазвало је негодовање код