Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

4. Октобар. 21 км. марша — Куршумлија. Бивак код касарне, Код Мачковца један чича тера воловска кола и једнако виче живела војска. Питам једнога дечка зна ли куда ћемо, а он развезао целу историју о косовском боју. Право да кажем, довде ми се све чинило да ће се можда све ово свршити само демонстрацијом на граници, но пролазећи поред пекарница, разних санитетских п муниционих и др. установа, већ почех да стварам слику о граничним борбама са Арнаутима и преласку границе.

После 210 км. и осам дана марша стигосмо кондцентрационој тачки. Овде је штаб треће Армије, Дакле ми смо у њеном саставу. Шумадијска Дивизија првог позива већ је на Преполцу, а Моравска Дивизија другог позива на Мердарима.

Овде сутра предањујемо, Коморе иду, пукови пролазе. Дакле, ту смо! Предвече чусмо и топовске пуцње, значи, да је већ и отпочело. Ове ноћи пристиже читава једна поворка кола са мердарским рањеницима. Бога ми, рат је већ отпочео!,..

Прву кураж даде нам већ причање рањеника, загладање њихових рана, и чини ми се, то нас очеличи и охрабри, као да смо већ н ми учествовали у првим борбама. Рањене комите нам одушевљено причају о борби на Мердарима и о Васиљевачкој погибији.

Патриотска наредба Команданта треће Армије ђенерала Јанковића. саопшти се војницима уз урнебесне узвике »Живео«

5. Октобар. Шта ли је са прокламадијом“ Преданак. Материјал се чисти, мере се притисци и др. У вече ми се одваја муниционо оделење и трупна помора, јер сам одређен у састав Шумадијске дивизије на Преполцу. А оне друге две батеријег...

Таман све сврших и издадох наређење за сутрашњи марш, а Командант дивизиона ме позва око 10 часова и рече, да цео дивизион ноћас у поноћ креће за Мердаре, Боже помози, једва једном!...

Тачно у поноћ крену се дивизион обележен батеријским фењерима друмом преко Раче за Мердаре. Уз пут ћутање, као да смо већ пред непријатељом, Кола пуна рањеника и њихово јечање, промичу поред нас. Вратио ми се један водник у батерију.

6. Октобар. Киша сппи, нигде зоре. Најзад ппак свану и осветли нам пролазећа завојишта и превијалишта Моравске дивизије другог позива. Чују се потмули па све јаснији наши пољски топови измешани са турском топовском пуцњавом.

Код села Дреноге дадосмо застанак, људи добише доручак, напунише карабине и продужисмо до испред боровачког утврђења, на коме беше пласиран наш пољски дивизион другог позива. По који турски шрапнел распрсне се у близини, али већином перкусијом. Војници вичу: бре, па њихова зрна се не распрскавају!,.

Уз пут збегови наших граничних сељака. Сусрећемо наше пироћанце из трећег лука другог позива, који нас одушевљено поздрављају: живели наши брђани, ајде сада да видимо шта ће да раде Арнаути. ЈЉубе топ и веле, како ће, ако остану живи, после рата, сваки од њих купити по један колач на топ.

6) =

а пљљсвиисн пите нв ==