Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

долски, а нарочито Качаначки теснац овако проћи и узетиг!... Скопље и не видесмо, а судбина, је нама брђанима, да пролазимо само кроз орловска гњезда, по гудурама и далеко од културе и насељених места.

16. Октобар. Леп дан. Шреданак. Маса коња готово неспособних, коланисаних, убијених од самара, терета и штрапаца, Тражена попуна. Ево разлога да брдска батерија треба. да има уза се бар по 40 резервних коња, а не колико предвиђа формација. И још нешто, те коње имати у депоу, а у миру да буде повећан њихов формацијски састав те да имамо спремне коње у резерви за ношење бар главних топовских делова, јер се у рату ремонти, скупљени са брда дола, не могу тако лако обучити. Или, камо среће, да брђани имају мазге као што је то готово код свију западних војсака, сем код наше. Мазга је питомија, јача, издржљивија, малим задовољна у погледу исхране а на хладноћи много издржљивија од коња,

Две батерије одоше, а моја. оста да одмах и ја кренем после добијеног наређења, око поноћи, за улазак у састав леве колоне са трећим пуком П, пов, која креће у 4 часа јутра ка Тетову, Гостивару и даље, ка Битољу. Дакле, као лева побочница дивизије. Сав материјал је доваден У исправност, а потребе су подмирене из Скопља.

17. Октобар. У 4 часа изјутра батерија је већ била у маршевој колони трећег пука. Лепи Вардар прегазисмо, па преко села: Серај, Глумово, Сејмениште, Матка, Раховић и Лирце, из којих нас унезверено посматраху мештани, и преко кршева на десној обали Вардара ни богатог Полога, узпут раворужавајући Арнауте, стигосмо у 6 часова на вече код села Доње Лешнице и поставлемо бивак,

Друмом до села Сераја жалосно је било гледати испретуране каре и муницију турску, по барама и блату, а коју су у паничном бегању из Скопља оставили. Маса угинулих њихових коња из запреге и побацани камути и запрежнице утврђује још више колики су страх морали имати, и како се бегало после Куманова. Тетово је пало! Мехмед паша после примљене уцене, са харемом, Фети пашом и разбијеним деловима ловукао се преко Гостивара п Кичева ка Битољу. Цео дан смо се кретали падином Сухе Горе. Право земљиште за брђане: крш, стаза пи шумарице тимширове.

Овде сам био изненађен првим коњичким пуком и моравском дивизијском коњицом другог позива, које су још одмах при скретању са друма ушле у састав наше колоне и одлично издржале кретање по овако врлетном терену. За све време морали су се кретати у колони по један, водећи своје коље, овим су додуше отежавали марш и себи и целој колони, а међутим су могли јединствено користити долину Вардара-Полот.

18. Октобар. У јутру поранисмо да сиђемо Тетову, но у близини његовој, код села Брвенице, добисмо наређење (пошто смо се већ били добро снабдели како људском тако п сточном храном са богата чифлука) да продужимо до села Челопека, где да поставимо бивак.

19. Октобар. Целу прошлу ноћ и цео данашњи дан тукла нас је киша, суснежица и ветар. По блату, прешавши најмање узпут око 18 раз-

Ден

оаза Шва