Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

29. Новембар. Ево нас где стигосмо у злогласни али бедни, попаљени и порушени, огроман по пространству, арнаутски Зајаш. Једва се споразумех те добих стан и сено за коње, које су они сами крали од својих комшија,

30. Новембар. Преко чувеног Буковика, коте 1184 и Ђонловице идемо за Гостивар. Друм је страшан, Наилазимо на остављене поубијане и цркнуте наше волове из коморе, које деру Срби из околних села и узимају месо. Ја им предочих да је то нездраво а они веле: »Није умро од болест, не мари то«. Комора испод Ђонловице ни да мрдне, друм закрчен, киша сипи, блато ужасно. На једвите јаде обиђосмо је и стигосмо у већ нешто, благодарећи нашој полицији, уређен Гостивар.

Уз пут још вире из баруштина разорна зрна турских хаубица, која су при пролазу овде бацали, По препоруци онога Алије из Кичева, гости смо некога аге из Гостивара. Наравно да нас није одвео кући, ноу његовоме хану дао нам је једну собу са примитивним енглеским креветом и спремио вечеру: неку кобасицу, а у сановима купус, пасуљ, слатко од дрениња и јабуке. Хвала му и на томе.

1. Децембар. Једва једном стигосмо жељеном кантонману у Тетово. Дали су нам дервишки манастир Св. Алије (Теке). Од силног богатства, манастирског и ако ништа није остало, ипак смо сретни, јер смо људе и коње могли сместити под кров. Колико је морало бити богатство овога, манастира, довољно је само то рећи, да на три сахата богатога Полога, од Тетова све је била њихова својина. Нешто су и наши приграбили пролазећи овуда, али су и ови били паметни те све распродали кад ми одмакосмо пре месец дана од Тетова.

Ја сам у гостињској соби за странце-конзуле и турске великаше, Диван је покривен са два скупоцена ћилима (чудо ми, да се ово није однело), соба је сва у дуборезу, окићена неким старинским световним турским сликама. Дервиша је остало само неколико. Гроб Св. Алије ванредно се одржава и вредно га је видети. Дервишки тасови и српови, њихово обележје, украшава једну одају у којој се они једанпут годишње скупљају и клањају. У нашим старим рукописима, рекоше ми, вели се, да је ово био српски манастир. | Већ се осећа дејство окружног началника тетовског. Наши нови жандарми у новој униформи српских пешака крстаре, варош се пере и чисти, шинтери већ дејствују и на чудо Турака требе варош од оних многобројних паса. Сат кула избија сатове по нашем,

Од 2. Децембра. Настаје уређење кантонмана, спреме и људи. Коњи се хране, лече и поткивају. Људима се издаје одлична храна. Оваки дан се држе по 1—2 часа телесног вежбања, егзецира и предавања из хигијене и правила. Нова спрема одеће и обуће већ је издата. Администрација и извешћа на својој су кулминацији. Последице ратних штрапаца тек се сада осећају и показују, а бога ми има и случајева и тифуса.

Ми устројисмо менажу и повраћамо се од глади. Пакети из Србије, а нарочито наши »ужички производи« добро нас поткрепљују. Санс, дарде, пикет и »ситно фарблић« окреће се почешће, Ове могуће се новине

ов =