Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

1. Најосетљивија незгода коју смо искусили, то је био огроман тубитак у коњима, Да ли овоме треба тражити разлог у невођењу рачуна. од стране одговорних и предпостављених чинилаца или у хрђавом засамаривању и опреми товарне стоке или у недовољној нези њенојг Не. Имало је доста, брђанима познатих разлога за ово, и зато због будућих генерација и оних који нису, и ако служећи у брђанима, осетили овако по-, кретне и брзе ратне маршеве, желимо да поновимо разлоге овој великој, незгоди из овога рата, да би их у будуће избегли и спречили.

Најглавнији разлог рањављању, распадању и губитку и угинућу наше товарне стоке био је самар Мод. 907. Не зато што није ваљао по својој конструкцији и материјалу од кога, је, но зато што је он био израђен и удешен за леђа мазге и токмаца, брдског нормалнога развића. На жалост и поред свих особина и екстеријера мазге, који јој је определио улогу носиоца тешких и неспретних делова топовских, ми је нисмо ни запатили, ни имали као све велике и модерне војске. Наши реквирирани брдски коњићи из народа, сем оних, који су за време мира вођени по батеријама, и имали све одговарајуће услове, били су слаби, брзо малаксавали и тиме губили свој екстеријер (облину). Управо то су у већини били једна врста ждребади, сува, кржљава, и већ изнурена. Овим су излагани да их самар, који се није могао више стегнути, трља, убија, рањави, док им не избије кичма, и ребра. Ране су им се после распадале и они су падали под теретом, да се више не дигну, Ако је то још захватило и хладно време, киша и мраз, онда су ти процеси, и ако спречавани на све могуће начине, убрзавани и проценат губитака, коња је био повећан,

Брђани су и у току рата и по свршетку предлагали, да се обзиром на ову околност промене дрвенице као на, самарима Дебанжеовог система, сличног обичном народном самару и да се ово има у виду за следеће поруџбине, нарочито и са обзира тежишта, терета, конструкције самара, (шасија — рама) и квалитета ћебади. Чак су шта више конструисани и удешавани обочни сељачки самари, да се избегне ова, беда,

2. У овом стално покретном, офанзивном рату, са малим бројем батерија, које су бадане са једног на други крај пространога ратишта, прелазећи у току рата хиљаде километара без одмора и под борбама, било је тешко и замењивање коња. Управо, саме су се брдске јединице и попуњавале, налазећи узпут своје коњиће, само да не остављају свој товар. Може се мислити, каква су сва чуда узимана за, замену и колико су дугог века била. Али у рату се дуго не размишља, нарочито у погледу извршења наређења, и у тим моментима се не мисли да ли реквирирано грло уз пут одговара или не условима, нарочито кад других нема.

3. Мали број брдских батерија, који и да је хтео није могао (бити поштеђен, обзиром на планински терен целога ратишта, није могао ни уживати сва преимућства предвиђена ратном службом и другим прописима у погледу: дужине и брзине марша, времена поласка, угодности и свега што олакшава покрет у планини, по снегу и леду и стазом непрокрченом и непролазном. Далеко од тога, да се н. пр. могло, на основу свега наведенога, маршовати зими од 8—12 па сместити стоку под заклон

== А