Iz moga ratnoga dnevnika : (zabeleške iz ratova 1912.-1918.)

звани ете с

врше. Већ се одоцнило,-а и због моста. код Курвин-града у мркли мрак се стигло на Бубањ, пред једва назирућим и хрђаво осветљеним Нишем. Овде је дочекао Престолонаследника помоћник начелника штаба пуковнив Пешић и са Њиме ушао аутом у Ниш. Цео је Ниш, сва школска деца и све живо у њему било на дочеку од инжињнеријске касарне до Гирићеве куће, где је Врховни Командант одсео, Десмаћини су спремили Престолонаследнику праву нишлијску вечеру, као што су и за све време бављења у Нишу удешавали своме Високоме госту саме нишлијске специјалитете. Нису изостали ни ћевапчићи, ни пиктије, ђувећи, гибаница, кисело млеко и све остало.

Од трећег до седмог Новембра, Врховни Командант је обишао све у Еишу и најближој околини. И Нишку бању и Јелашницу и Св, Пантелеја и Габровац, Горицу, Грамаду и Топоницу. Једнога од тих дана наишао је у Топоници на једнога старца сељака при орању. Ослови га, понуди цигаретама и запита: »Испричај ми стари, како је било под окупацијом « Стари прекида орање и добар један сат причао је, незнајући коме прича, наивно и искрено све детаље и страхоте, Са највећом побожношћу хвалио је Немце и њихове официре, рекав, да њима имају многи од оних који

_ су остали у животу да заблагодаре што су дочекали поново нашу војску

и слободу, јер су их они једини штитили од крволочних Бугара. Стресавао бе, причајући дивљаштва и мучења Бугара према нашем живљу.

Престолонаследнику је почело већ да бива досадно дуже бављење у Нишу, јер је желео да иде и буде што пре у Београду.

8. Новембра на Митров-дан, по лепом и сунчаном дану кренуо је аутомобилом да у Алексинцу, Ражњу, Параћину, Ћуприји, Јагодини и свима селима успут буде дочекан, поздрављен, засут цвећем и воћем, чарапама, пешкирима, народним платном и тробојкама, уз звона, песму, свирку и плач од радости! Дирљивијих момената свакако ни Он није осетио, имао и доживео од ових. При сваком уласку у варош, после пријема соли и хлеба и поздрава од појединих познатих наших старијих људи, силазило је се са аутомобила и ишло пешице кроз варош са народом све до цркве. После благодарења поздрављао се и разговарао са свима, Тужно су изгледала сва та позната и непозната лица. Нарочито старији а угледни и од положаја наши познати људи свију професија — трогодишње избеглице, које су се још 1915. настаниле по свима овим местима. У извешталом, похабаном оделу, испијени, измучени, са пуним очима суза радовали су се као деца, јер су сада, и ако причајући само и једнако о преживелим страхотама, били убеђени да су ослобођени, Доказа су имали у томе, што је пред њима био Он, њихов Престоло-' наследник и будући Краљ! Церемонијала није било. Грлили су Га и љубили, миловали и тепали Му. Он је био необично узбуђен, али се мушки држао, куражио их и обећавао заслужене накнаде после сада већ повраћене слободе, Ручало се код Брачинца у Ражњу, за домаћинском брпском трпезом. Све је и то било на дохват, јер је Крагујевац још далеко. Успут су се сустизала многа и позната и непозната лица која су бе враћала за Београд Све је журило да се врати својим домовима после трогодишњег избегличког и ропског одвајања од њих, Ове је изгледало

177 =