Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНРЈА И СРБИЈА 115

-он жели бити у сталним пријатељским везама с њиме, Хопес је наговестио могућност свога настањивања у Крагујевцу, али Милош је то одбио с обиљем речи, обраћајући пажњу на то да је Бгоград друга престоница, где он долази на подуже борављење. По своме повратку у Београд, Хоџес је узео проучавати политичко стање земље, и резултате свога опажања изложио је у своме првоме извештају лорду Палмерстону, писаном 2) јуна. Он се ставио на чисто објективно гледиште, и описивао је Малошев режим без ублажавања, По његовом сазнању, јако незадовољство владало је у свима друштвеним редовима противу кнеза Милоша,.. То је незадовољство долазило добрим делом отуда што он није хтео дати никакав закон којим би се обезбедила личност и сопственост и слобода трговине. Асо ба Кнез одлагао и даље увођење законитости у своју управу, револуција је била неизбежна, и та револуција могла је оборити Милоша и његову династију и изазвати руску интервенцију. Све ово било је достављено Хоџесу „од просвећених и утицајних људи,“ који су га молили да учини представку Кнезу, али он је учтаво одбио да се меша у унутрашње ствари Србије, па чак није хтео да о томе предмету уопште и разговара са Кнезом, осим ако би га он сам позвао.

Први утисак који ј> Хаџес добио из ових разговора са незадовољницима, био је тај да је Русија та која изазива незадовољство противу Кнеза, али онје увиђао да су деспотски акти кнежеви сами собом довољни ла пробуде народно негодовање. У сваком случају, Хоџес је примио то доста раширено мишљење, да ће једна револуција, која може имати замашних последица, избити ускоро. Накнадно, Хоџес је дао врло прецизан опис унутрашњег режима у Србији и свих народних тегоба, које ђе доцније бити главно средство руских агената у борби противу Милоша: — „У овој земљи нема никаквога устава нити какве било врсте утврђених закона, трађанских нити кривичних; земљом влада кнез као

8“