Iz nove srpske istorije

14 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

1

јако заинтерегована у одржању, благостању и учвршћавању Турске, — и с тога је имао да до крајње транице сузбија сваку ону радњу како кнеза Милоша тако и других лица која би ишла насупрот овој политици, Најзад, Хоџесу се обраћала пажња, да су му ова специјална политичка упутства дата с погледом на особене прилике које су владале у Србији, и даје с тога желети д: се он строго ограничи на своје консулске дужности, и да избегава „сваку дискусију о полетичким стварима. нарочито ако је она чисто академска." У допуау овоме, Хоџес је добио и нека усмена политичка упутства, али ми не знамо како су она тачно гласила,

Хоџес је узео управу београдскога консулата 29 маја 1837. У то време, Београд је био једна варош од 18,000 становника, међу којима је било 2,100 Турака и неколико стотина Јевреја; томе треба додати гарнизон тврдиње, који је износио око 2000. Султанову власт у Србији представљао је Јусуф паша, воји је становао у београдском граду. На челу српске управе у Београду био је Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша,

Хоџес је био дочекан од Срба са взликом предусретљивошћу и свима знацима поштовања. Али, када је изашао пред пашу који је био заповедник тврдиње, овај га је дочекао седећи на дивану, Хомес је ово сматрао за увреду, и отишао је од њега са знацима спољашње учтивости, али врло брзо, и њихови односи нису се никада поправили. Јусуф паша нагињао је Русији, и било је доста њих који су држали да је његова предаја Варне Русима године 1829 било једно дело издаје. Тим се поводом товорило да је он на листи сталних царевих плаЋеника. 5 јуна Хоџес је био примљен од кнеза Милоша у његовој престоници Крагујевцу, која је била два дана далеко од Београда. Поред обичних комплимената, Милош, је нарочито изразио своје задовољство што је Велика Британија поставила свога консула у Србији. У одговор на кнежева уверавања да