Iz nove srpske istorije

122. МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

давање Русији прилике да оствари свој амбициозни план о кнежеву протеривању. Кнез не треба да се боји Русије. „Русија се, докле је Европа у миру, неће никада одважити на један непријатељски напад противу Србије, јер би је такав напад завадио с осталим силама, а Русија, у својим садашњим тешким приликама, ушла би у рат само ради самоодбране. Ако, с друге стране, буде дошло до општег европског рата, који засада не изгледа ни најмење вероватан, Русија ће имати толико посла да јој неће бити до нападања на Србију, а ако би она то ипак учинила, ја сам овлашћен да уверим Ваше Височанство да ће Србија у таквом случају наћи пријатеља кадрих и вољних да је успешно заштите,“

Милош је послушао ове мудре савете, и 21 октобра одговорио је Хсџесу. „Ја вес уверавам да. ће ваши цењени предлози бити у врло скором року потпуно извршене.“ Предлози на које је овде Милош мислио биле су оне мере које му је Хсџес саветовао у јулу и августу и које му је поновко у своме последњем писму, — на име, да изда заксн о укидању кулука и о обезбеђењу слободе трговине и личне и имовне неповредности, Песд утицајем ових мудрих и хитних савета Хоџесових, Милсш је одмах спремио дотичне законе, али, иако су они били већ штампани, он се није могао одлучити да их објави, —- толико» се бојао да узме на себе једну обвезу према народу коју му је препоручивао Хопес пре свега другога, ако је хтео да се с успехом одупре својим непријатељима. Али, када је добио вест о доласку кнеза Долгорукога, он је увидео своју погрешку што је сдлагао с извршењем онога што му је британски консул саветовао, (Он је држао да ће царев изасланик тражити од њега исте оне мере коју му је и британски консул саветовао, јер су оне биле неодложне. Да не би изгледало да попушта под руским притиском, Милош је, пред долазак кнеза Долгорукога, објавио горе поменуте законске прсписе у сетири члана, антидатирајући их за неколико дана.