Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 128

Хоџес је писао лорду Шалмерстону 17 новембра: „Испуњујући обећање које ми је одавно дао, Кнез је прогласио прг неколико дана законе о бољој управи, Он их је антидатирао, тако да изгледа да их је издао пре доласка кнеза Долгорукога и дага овај није нагонио на њихово издавање,“

Кнез Долгоруки дошао је у Крагујевац 27 октобра, Противници Милошеви, који су очекивали велику кавгу између Милоша и царевога изасланика, били су преварени у својим очекивањима. Долгоруки је имао гадатак да тражи од Кнеза да прекине са својом тиранијом, да усвоји једну помирљиву политику, а нарочито да да земљи један устав, као што је било предвиђено у хатишерифу од 1830. Свој задатак кнез Долгоруки извршио је са много такта и поштовања према кнезу Милошу, На уставноме патању, које је било најважније, кнез Долгоруки задржавао се у своме говору најдуже. Он је потсетио Милоша на сва доброчинства и на сву захвалност коју Србија дугује Русији, говорио је о царевој незаинтересованости и о његовом изненаБењу, што Малош не води рачуна о његовим саветима који се тичу органских закона, а слуша савете _ једне стране државе која је непријатељски расположена према Русији. У најучтивијој форми он му је замерио што је ступио у пријатељске везе с енглеским консулом, Суштина његова задатка, говорио је он, састојала се у сгрогој и простој примени уговора закључених у царево име. У хатишерифу од 1830, за чије је извршење цар јемчио, био је предвиђен један Савег са непокретним члановима, Та одредба хатишерифа. није била још извршена, и цар је имао права да тражи њено извршење, у толико пре што је у тај Савет или Сенат ваљало позвати све прваке који су имали право на признање Кнеза и народа, јер су се борили за ослобоБење своје отаџбине, Уопште говорећи, Кнез је имао да врши извршну власт, а Савет законодавну; ниједна одлука кнежева није, без одобрења Савета, могла добити снагу закона. Милош је имао да приме