Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 129

новну школу и свога кмета са неколико чланова примирнога суда које, као и кмета, бира народ; постоје гимназије, једна богословија и једна војна школа; сваки округ има свој првостепени суд; у Крагујевцу постоји како једна Апелација тако и једна Касација; земља није никоме ни паре дужне, и државна благајница има неколико милиона готовине. Сав тај напредак дело је Милошево. Њега оптужују, донекле са разлогом, да је деспот и да је тврдоглав, али ко уме с њиме да поступа може с њиме много постићи“.

Пошто је изложио користи које је Србија имала од Милоша, Куниберт прелази на добит коју би Порти донело потпомагање Милоша. „Милош је тврдо убеђен, да су будућност његове земље, његов лични интерес, као и интерес његове породице везани за судбину Отоманског Царства. (Он јасно увиђа да у садашњем европском систему Србија је тако малена, да не може опстати као сасвим самостална држава, Ако би турско цар“ ство пропало, Србија би била додељена којој другој сили. Кнез би подржавао Порту са свом својом снагом, када би она само била искрена према њему. По несрећи, она то није, и ја се јако бојим, да Милош не буде принуђен да се баци у наручје Русије или да отступи с престола. И у једном иу другом случају, последице би биле непрорачунљиве. Милош има огроман утицај на хришћанско становништво европске Турске, и тај утицај, ако се вешто употреби, може ојачати или упропастити Турску. Било да се Милош пода Русима, било да га они оборе, тај угицај који сада он има, прећиће на Русе, и без сумње они ће умети да га употребе. Треба радити брзо. Милош се не може још дуго одупирати.“

Да би доказао да Србија и њен Кнез имају озбаљнога разлога да се жале на Русију, Куниберт је дао један не сасвим непристрастан преглед српско-руских односа од 1812 до 1833, Приликом закључивања Букурешког Уговора 1812, каже он, Ру-

Ис српске историје — - 9