Iz nove srpske istorije

128 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

писао Палмерстону да је најзад дошао тренутак када. Милошу треба дати доказа о моралној снази Велике: Британије. Најбољи доказ састојао би се у томе што би се Порта принудила да испуни одредбе хатишерифа од 1830 о вароши Београду, — одредбе по којима су Турци требали да се одатле иселе. Да би дао више снаге. својим разлозима, Хоџес је затражио од д-ра Куниберта да му напише један мемоар о политици Кнеза Милоша, о његовим односима са Русијом и Пертом, и о разлозима због којих Турска и туркофилске силе треба да подржавају Милоша противу Русије. 15 јануара 1838, Куниберт је предао ЖХсџесу свој мемоар, који је био написан у облику једнога писма. Не сме се губити времена, писао је он, него треба одмах обавестити Порту о њеним правим интересима; она мора држати Милоша баш зато што га Русија не мари и хоће да збаци. „Не може се спорати да Милош има својих погрешака; он је учинио доста погрешака; ипак зато, ја не знам ниједнога међу познатијим. Србима који би био од њега бољи или способнији да управља овом земљом. Без икаква образовања, он није знао ниједне друге земље осим своје властите и ниједне друге владе осим дахиског пустахилука, свирепе војне диктатуре Црнога Ђорђа = тираније турских паша, — и зато се не треба. чудити, што јон није створио онакву јаку и уређеву владу каква постоји у Европи. Ко год зна каква је била Србија пре доласка кнеза Милоша на владу, мора признати да је он много учинио. Пре двадесет година, ова је земља била готово без икакве цивилизације и пуна хајлука; Срби су били дивљи и брутални, свештенство неотесано и огрезло у незнању; трговина, тако рећи, није ни постојала; путови су били непроходни. Сада пак земљорадња напредује, трговина цвета; сељаци су имућни, и у њих се друш= твеност развила; свештенство је школовано; у свакоме правцу просечени су велики и подесни путови на ксјима влада таква безбедност као у највећма цивилизованим земљама; свако село има своју ос-