Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 181

покрајинама био би толико умањен, да би постао сасвим безопасан. У исто време, ја имам утисак да само на такав начин једна друга сила може имати изгледа да учврсти свој утицај насупрот руском утицају.“ Предлажући ову последњу меру, Хоџес је на неки начин погађао унапред. жеље лорда Палмерстона, јер доиста, 6 јануара, Палмерстон је тражио од Хоџеса да објасни оне нарочите мере које би, по његовом мишљењу, Енглеска могла предузети ради задобијања поверења кнеза Милоша. Овај захтев јасно показује да је политика коју је 'Хоџес препоручивао била коначно усвојена од енглескога министарства спољашњих послова. Три недеље раније министарство је дало Хоџесу један други знак свога задовољства: наиме, 15 децембра, он је био постављен за генералног консула, да би -тиме Његов углед код српскога Кнеза био повећан, Шиљући му службено писмо за Кнеза о томе постављењу, Палмерстон је писао Хоџесу: „Ја желим да приликом предаје овога писма изјавите Његовом Височанству, да се Влада Њенога Величанства нада да ће унапређење које Вам је дано, још више учврстити оне пријатељске везе које постоје између ове земље и оних крајева којима влада Његово Височанство“. ·

МЕ,

Сарадња Аустрије у антируској политици у Србији изгледала је Хоџесу од највеће важности, Како њен стпор таквој политици, тако и њена неутралност могла је онемогућити радњу Велике Британије, или бар учинити њен успех мало вероватним. Због своје близине, она је могла дати Милошу материјалне помоћи у случају опасности, и ако би био сигуран са том помоћи, он би се лако одважио да кида са Русијом. Односи између Србије и Аустрије били су, међутим, увек нешто

9"