Iz nove srpske istorije

182 МИХ, ГАВРИЛОВИЋ

затегнути. Срби су имали једно урођено неповерење према Бечу, и то њихово осећање Милош је потпуно делио. С друге стране, Аустрија је гледала са подозрењем како се на њеној јужној страни ствара та словенска кнежевига, која, иако малена, привлачи симпатије Срба и других словенских нареда у Аустрији. Аустриски консул гледан је у

еограду са неповерењем, и Милош је имао нарочитог разлога да се на њега тужи, јер је он био у свакодневном додиру са Јевремом Обреновићем, кнежевим братом и једним од његових главних политичких противника. (С друге стране, аустриски консул избегавао је Хоџеса, и у разговору с њиме показивао се веома уздржљив. Ипак зато, Хоџес вије губио наду и доказивао је Милошу потребу ја се приближи Аустрији и њеноме заступвику, Милош, од своје стране, показивао се вољан, али, истичући неискреност Аустрије, налазио је да би било добро да Француска пошље свога заступника у Србију. По једном чудноватом извртању улога,

илош је за своју деспстску политику тражио потпоре код либералних сила Велике Британије и Француске, противу апсолутних монархија Русије и Аустрије, за које је држао да су везане спојним споразумом о подели Отоманске Царевине. Како језа овај мах Аустрија била важнија од Француске, и како је њена сарадња са Француском била немогубна због неповерења које је према тој земљи тајио Метерних, Хоџес је одвратио Милоша од намере да се обраћа на Француску, и употребио је свој утицај код британскога амбасадора у Бечу на. задобијање Аустрије за једну активну и пријатељску политику према Милошу. У септембру, амбасадор Велике Британије у Бечу, сер Фредерик Лем имао је важан разговор са кнезом Метернихом о догађајима у Србији. Полазна тачка било је писмо Хоџесого, у коме је овај тврдио да није искључена_ могућност да Милош буде нагнан Русијом на оставку. Амбасадор је наговестио потребу активне аустриске политике у Србији, тврдећи да би Велика Бри–