Iz nove srpske istorije

134 МиИХ. ГАВРИЛОВИЋ _

увредио Аустрију, да се нема ничему надати од ње и да се он, Хоџес, „љуто вара“, ако мисли да ће они закони које је Кнез издао за време мисије кнеза Долгорукога, задовољити Србе, који добро знају да те законе Милош неће никада остварити. (Он је додао да се дичи што и његова влада дели његово мишљење, Хоџес је отуда закључио да је

· Михановаћ симпатисао Миалошевим противницима. с тога што је имао таква упутства из Беча, Како било да билс, Хсџес је мислио да је аустриски консул тако пристрастав и непоправим у своме држању према Милошевој политици, да је неопходно променити га.1) :

к Али, после онога разгсвора који је имао у септембру са Метернихом, сер Фредерик Лем дошао једо закључка, да се мора послужити другом методом, ако жели издејствовати промену аустрискога ковсула у Србији. Из тога разлога, када је добио извештаје пуковника Хоџеса о отвореном покушају Русије да утврди своју премоћ у Србији, он је те извештаје саопштио у поверењу аустриским властима, и питао их, да ли оне могу пристати да Београд постане руска тврђава, односно да ли могу допустити да се Русији одупру Евнгле.ка и Француска заједнички у Србији, јер таква њихова заједничка радња постала би могућна, ако Аустрија не би хтела сама да брани своје интересе у Србији. Амбасадор је добио врло повољан одговор. Речено му је, да се руско присуство у Београду не би дало трпети, и он је био замољен да говори о тој ствари са кнезом Метернихом, у коме случају била му је обећана потпора. После овога, амбасадор је доставио Хоџесове извештаје уз једно поверљиво писмо састављено у врло пријатељскоме тону. „Ваш консул“, писао је он Метерниху, „чини све што може да обори Милоша. Он то и не крије, и даје разумети да ради по упутствима своје владе.“ Када се састао са Метернихом, амбасадор му је свратио пажњу, да би пре–

ТХопес Палмерстону, 7 децембра 1837.