Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 13

-танија волепа да аустриски утицај свугде потиске руски. Он је завршио изјавом да би било желети да _аустриски заступник у Београду буде у бољим односима са својим британским другом. Метерних је скептички саслушао наводе амбасадора о премоћи Русије у Србији, чак је изјавио, да је кнез Милош потпуно предан Аустрији, од које у главноме зависи благостање његове земље, — уопште, целу ствар Метерних је узимао олако, У ствари, Метерних је морао да има обзира према Русији, јер му је њено пријатељство и потпора била врло потребна противу револуционарних струја које су Европи уопште, а Аустрији понаособ, грозиле са свих страна. Осим тога, долазак британског консула у Београд није се свидео Метерниху од самога почетка, а ни _печност Хоџесова није му била пријатна, Овај последњи није се дао убедити изјавама Метерниховим; он је био на лицу места, и видео је сасвим јасно, колико је утицај Аустрије био незначајан. Нешто _се друго крило на дну ствари. Не узимајући у обзир корист коју је Аустрија, због својих српских поданика, могла имати од нереда у Србији, Хоџес је држао, а тако исто и Милош, да је између Русије и Аустрије постојао један споразум (арећутан, или "усмен, сасвим свеједно) о деоби турских земаља, у коме би случају Босна и Србија допале Аустријк, Следствено, кнез Метерних није био тако простодушан у српском питању каошто се правио када "је разговарао са сер Фредериком Лемом.) У своме писму од 17 новембра Палмерстону, с погледом на разговор британског амбасадора и Метерниха, Хоџес је навео разговор који је он имао с аустриским консулом Михановићем крајем октобра. „Докле кнез Милош буде на влади", рекао је Михановић, „нећемо имати мира у Србији," Хоџес је одговорао да би Милошев пад био несрећа за Аустрију, и изразио је наду, да ће она бранити Милоша. Михановић је нато рекао, да је Милош

1) Хоџес Лему, 2 новембра 1837.