Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 149

човек рекао да су у овоме даном случају њихове две владе промениле улоге. Затим је граф Неселроде упитао: „Зашто је Емглеска сматрала за.потребно да постави свога консула у Србији, када са -том земљом нема никаквих трговачких односа које би требало да штити“, Огправник послова одговорио је да он не зна зашто је то учињено, али да може са сигурношћу тврдити да таква једна новина није могла бити учињена без добрих и довољних разлога. Граф Неселроде је одвратио: „Ја ћу вам рећи зашто је то учињено. Ваша влада се боји да Русија не тежи за претежним утицајем у Србији. Ја бих међутим највише волео да се моја влада није никада заузимала за ту земљу, јер је због свога интересовања како за њу тако и за суседне покрајине имала само неприлика и неприсјатности." |

Достављајући овај разговор Џалмерстону, отправник послова додао је, да је он разбирао на све могуће начине да би дознао, да ла постоји између Русије и Аустрије погодба о подели неких турских покрајина, — али да није могао дознати ништал)

Аустрија, доиста, била је крајње пасивна у „српском питању. Шен нови консул, Филиповић, приспео је у Београд 30 марта, али у политичке „ствари није се мешао, Британски амбасадор у Бечу, међутим, доказивао је и даље Аустрији потребу активне политике, Метерних је био непомичан, или је предлагао чисто негативне мере, као на пр. повлачење из Србије свих страних консула. Палмерстон је писао Хоџесу: „Влада Њенога Величанства стараће се и даље да склони Аустрију да и она с њоме потпомогне и подупре кнеза Милоша, али позната обазривост, неодважност и спорост Аустрије у свима стварима у којима је никаква непосредна и неодољива нужда не принуђава на одлуку, — не допуштају влади ШЊенога Величанства много поуздања и наде да ће са те стране имати брзе потлоре!"

1) Милбанк Палмерстону, !6 маја 1838.