Iz nove srpske istorije

150 МИХ. ГАВРИЛОВЕЋ

Хоџеса ово саопштење није изненадило. „Ја молим Ваше Лордство,“ писао је он Палмерстону 18 маја, „да буде уверен, да ја не осећам нимало разочарења, јер никада нисам очекивао много помоћи од Аустрије". Он је додао да су сва уверавања која је Метерних давао Лему била лажна: аустриски агенти радили су про-– тиеву њега заједно са руским ггентима, и Аустрија је била суревњива на енглески утицај,

Почетком маја Метерних је питао британскога амбасадора да ли је поднео ПЏалмерстону предлого повлачењу свих консула. (Он је додао да, ако Енглеска пристане на ту идеју, он ће је саопштити петроградском кабинету, и то као своју идеју, не помињући Енглеску. Али овај предлог није се свиБао Палмерстону, 15 маја 1838, он је одговорио Лему: „Изгледа ми да не би било ни најмање саветно прихватити предлог кнеза Метерниха, који би у пракси изишао на потпуно и неограничено предавање Србије рускоме господарству, Јер, очевидно је да би Русија, и после опозивања свога консула, имала небројене начине да утиче на Србију, докле британска влада нема другога подеснога канала, осим свога консула, за општење са српским кнезом и српским првсцима. Кнез Метерних, и да је хтео послужити Русији као оруђе, вије могао предложити једну меру која би тој сили била повољнија.“ ·

о краја, Велика Британија избегавала је позвати Француску да се умеша у српску политику. Било је очивидно да би се противу Француске Ау- · стрија отворено удружила са Русијом.)

главноме, дипломатски сукоб између Русије и Велике Британије није био компликован мешањем других сила. То је био један двобој који јевмао да се бије у Цариграду.

МШ

Ниједан од оних корака које је Понсонби учинио на Порти у погледу Србије, није наишао на отворени

1) Лем Палмерстону, ! априла 1838.