Iz nove srpske istorije

152 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Све што би било учињено у томе правцу и у духу уговора, Русија би примила, Барон Рикман имао је такође да извести Поргу да Русија зна за све Хоџесове интриге, и да овај последњи навраћа Милоша да тражи енглеску заштиту „да би се спасао од одговорности за своју рђаву управу; да та потајна радња рускога консула зацело не заслужује ништа друго него „презирање“ руске владе, „докле буде ограничена само на Србију и буде имала вид само неодређених наговештаја“, али да ће руска влада узети сасвим друго држање, ако ти Хоџесови наговештаји буду службено прихваћени у Цариграду од британскога амбасадора, и ако за њима дође каква „формалнија радња.“ То мешање Енглеске могло би имати врло незгодне последице, пошто је цар решен, „да не допусти никакво мешање Велике Британије у српске ствари,“ — исто тако каошто није допустио њено мешање ни у влашке ствари, о чему је недавно било објашњавања између те две силе, Због тога, да би избегао један сукоб који би за Порту био врло мучан, Русија је сматрала за своју дужност, да од ње захтева „на најпријатељскији, али и на најозбиљчији начин, да одбије од самога почетка све покушаје лорда Понсонбија, који би имали за циљ отворити дискусију о администрацији Србије." Каошто је био обичај у руским односима. са Портом, барон Рикман имао је дошапнути Порти одговор који ће она имати да да Енглеској. Она је имала само да,каже, да су српске ствари уређене нарочитим уговорима, и да је стога за Порту било немогућно водити о њима политичке разговоре са једном трећом силом.) Барон Рикман упознао је Порту без оклевања „са гледиштем своје Владе, и то“ саопштење било је од пресудне важности за Портино држање према српској депутацији,"

Када је Хоџес стигао у Цариград, ни Порта ни лорд Понсонби нису могли да се одмах баве српским питањем, јер су били, преко очекивања,

!) Неселроде Рикману, 29 марта 1838.