Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 151

отпор Русије. Бутењев, руски амбасадор у Цариграду, надазио се од јануара у Петрограду, на дужем отсуству. Када је Порта, најзад, на наваљивање Понсонбија, позвала Милоша да пошље депутацију у Цариград, она је известила о томе барона Рикмана, рускога отправника послова, да би остала коректна према петроградскоме кабинету, који је могао с разлогом протестовати противу сваке њене једностране радње у српским стварима, Порта је изјављивала да ће циљ те депутације бити да јој помогне „у испитивању садашњега стања земље." Ипак зато, Русија је знала да је ову инициативу Порта узела услед енглеске интервенције, и пожурила је да сузбије сваку радњу која би ишла на уништење њенога „законитога утипаја“ у Србији, У томе циљу, 29 марта, вице-канцелар. граф Неселроде послао је хитна упутства барону Рикману, Кнез Србије, рекао је он, коме је веома непријатно што петроградски кабинет чини несавладљив отпор његовој самовољној и неподносној влади, хтео би да се ослободи рускога надзора и да за тај циљ нађе код страних сила новога наслона. Енглески консул разумео је да се овом Милошевом жељом може згодно користити да паралише руски утицај у Србији и да место њега заведе енглески, — једна политика коју енглески агенти воде на целом Истоку. У томе стању ствари, Русија не може остати прост посматрач „вероломног држања српскога шефа и енглеских интрига“,ида би на време спречила непријатне последице које би могле произаћи из такве политике барон Рикман добио је наредбу, да у име рускога цара кажг отоманским министрима, „на најјаснији и најпозитивнији начин", да иако Русија одобрава што је једна српска депутација позвана у Цариград, ипак у преговорима с њоме уговори и хатишерифи о Србији морају се тачно поштовати, — и то на такав начин, како би се спречило да „власт кнежева не постане тиранска и да се слободе становника не претворе у злоупотребе." Србији није требало дати ни више ни мање него што је било предвиђено у уговорима.