Iz nove srpske istorije

156 МИХ ГАВРИЛОВИЋ

са Милошем, он му је препоручио да има такта и стрпљења у односима са својим протавницима, и како изгледа, Кнез је држао, колако је могао, обећање које је дао. Али његови противници стали су дизати главу, и Милош је писао Хопџесу да је науман предузети строге мере, — а са Милошем човек никада није знао, где ће се на томе путу зауставити. Чак и кнегиња Љубица, коју је Хоџес био успео да измири са Кнезом, опет је била прошла на страну његових непријатеља, Шта више, према Милошевом писму, руски консул Вашченко био је дошао у Крагујевац и обећао Милошу све што жели, само да се одвоји од Енглеске. Наравно, Милош је то преувеличавао да би подстакао Хоџесову ревност, али овај је нашао, да ће бити најбоље да се врати у Србију и да прати интриге свога рускога колеге, 17 августа, он је писао Палмерстону да, како српско питање неће бити решено још за два месеца, а како Милош потребује његовога савета, он се одлучио, са допуштењем свога амбасадора — коме је дао сва потребна обавештења — да остави Цариград 27 августа,1) Али како је у томе било знакова да ће српска ствар доћи скоро на ред, то је Хоџес одложио свој пут још за две недеље. Ништа се, међутим, није десило, — и он се 12 септембра кренуо из Цариграда за Србију. Пре него што је пошао на пут, добио је позитивна обавештења, да се са решавањем српскога питања само с тога одлагало, што Порта није смела учинити никакав одлучан корак, докле се ве врати руски амбасадор Бутењев.зј

Хоџес је пошао тешка срца, забринут и за судбину Турскога Царства уопште и за Милошеве ствари посебно. У Видину, видео је чувеног Хусеин-Ата пашу, који га је утврдио у његовим песимистичким погледима, ако се европске силе не

ј) Хоџес Палмерстону, 17 августа 1838. 3) Хопес Палмерстону, 5 октобра 1838.