Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 155

српском питању, тврдећи да Русија није отворено интервенисала у тој ствари, Најзад, Порта је признала „да не сме да учини оно што би лежало у њеноме властитсм интересу, јер се боји да не увреди Русију или да јој се у чем било не замери.":) „Не могу", писао је Хоџес Палмерстону, ода не кажем просто и јасно Вашем Лордству, да откако сам овде, ја сам не један пут имао прилике да се са тугом и стидом уверим о претежном утицају Русије и о тешкоБама којима се брижљиво спречавају сви политички уступци које Велика Британија тражи или препоручује". Он је, рекао је, узео слободу да каже Понсонбију, да Порта неће учинити ниједан од оних корака које јој саветује Велика Британија насупрот · рускоме насртању, „све докле Влада Њенога Величанства не би сматрала за умесно да узме такав став који би представкама њенога амбасадора дао оног ауторитета који би им обезбедио потпун успех." >)

На Порти су и даље вођени важни преговори, али службена радња није почињала никако. Најзад, при крају августа, депутирци, уз припомоћ Хоџеса и Стефанаки беја, кнеза Самоса, према коме је Хоџес, за разлику од свога шефа, гајио највеће неповерење — утврдили су један текст српског устава који је и Понсонби одобрио. По томе нацрту, чланови Савета не би се постављали на цео живот, Кнезу је било забрањено да се бави трговином, монополи су били укинути, и укази издани октобра 1837 били су оснажени. Текст је био преведен на турски и достављен Порти, која га је од своје стране послала Савету да га проучи у појединостима.

Изгледи на успех били су више неповољни него повољни. Решид паша, стуб енглескога утицаја на Босфору, отишао је у Лондон за посланика, (С друге стране, Хоџес је добио рђаве вести о ономе што се дешавало у Србији. Када се растајао

ту Хоџес Палмерстону, 17 августа 1838. 2, 1518. р