Iz nove srpske istorije

170 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

Народној Скупштини, коју „према старим српским обачајама, земаљски поглавар сазива у особито важним приликама, као на пр. ради саопштавања хатишерифа и других одлука Високе Порте, ради решавања о данку и у свима осталим приликама од спштег народнога значаја. Изгледа да би одржање ове праксе ваљало поменути у садашњем законику, нарсчито с тога што би се без сумње преко такве једне Скупштине доставиле на најсигурнији начин свима слојевима српскога народа нове благодати које су им дароване овим актом суверене власти“. Бутењев је такође предложио да се у хатишерифу помење и онај „указ који је кнез Милош привремено издао“ приликом мисије кнеза Долгорукога у октобру 1837. Његове остале примедбе нису од великога интереса. Једина ствар коју је он неотступно захтевао била је та, да се чланови Савета постављају на цео живот. Најзад, учинио је алузију на британско мешање у српско питање, и изјавио је да предмети о којима ће се бавити предстојећи хатишериф спадају „у искључиву област“ Русије и Порте, и следствено „мешање никога трећега не може бити допуштено".

На основу овога саопштења, Порта је позвала Понсонбија да јој изнесе разлоте који би се могли навести противу руских примедаба. Понсонби се одазвао њеноме позиву, и послао је Порти у поверењу један нацрт одговара који су саставили Пазани, Франчески и Стефаники беј, у споразуму с амбасадором, и у коме су биле побројане све замерке које су се могле учинити доживотноме Савету, Милош је био представник Портин у Србији, и његова власт била би умањена таквим Саветом који је Русија тражила, Такав Савет био би „држава у држави“, и значио би стварање једне ривалне олигархије, која би била суревњива на кнежеву власт, Непокретност његових чланова онемогућила ба да се његови неспособни чланови заме_њују у току времена способнима, и тако би ван авета остали људи од талента, и т. д.. (С погледом