Iz nove srpske istorije

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА И СРБИЈА 181

«ствари.1) Према свему овоме, окуражио се и Нури ефендија, па је замолио амбасадора за једну велику доброту. А то је да склони кнеза Милоша, да прими "хатишериф, који ће му предати београдски паша, пошто српски депутирци нису хтели да га приме.)

ХИ,

У тренутку када су руски амбасадор и Порта „стављали на устав последње потезе кичице, у Србији је владало највеће раздражење, Милош је био готово сасвим осамљен, и сва његова околина прешла је на страну његових противника. Чак и митрополит београдски, који дотле није учествовао у политичкој борби, придружио се опозицији, Др. Куниберт, који је иначе био тако одан Кнезу, није смео више да служи као посредник између њега и Хоџеса. Што се тиче Хоџеса, он је, са највећом жудњом, очекивао сазивање Народне Скупштине, коју је меру он сам Милошу препоручио. Милош, међутим, није то учинио. Хоџес је, у једном тренугку, мислио да ће Милош, може бити, улетети у неко предузеће противу Турске, само да би свој народ опет окупио око себе, Користећи се својим утицајем на околне области, он их је могао подбунити, али он ни у томе правцу није учинио ништа. Он је гледао да буде у добрим односима с Аустријом, итоу његовом случају није био добар знак. У једној прилици Милош је питао Хоџеса, да ли би било добро да поврати Устав од 1835, Са разлогом, Хоџес није давао овоме питању много важности, и одговорио је на њ одречно, нарочито стога што је и тај Устав предвиђао доживотни Савет, премда је у избору његових чланова остављао Кнезу више слободе. 21 децембра, Хоџес је писао Палмерстону о овоме питању, и изложио у кратко своје погледе на- Милошев положај. Када Устав буде објављен,

1) Понсонби Палмерстону, 27 децембра 1838.

2) Пизани Понсонбију, 26 децембра 1838.