Iz nove srpske istorije

194 миХ., ГАВРИЛОВИЋ

која су претходила Сретењској Скупштини, каошто је то Кнез загладио — бар је Савет тако мислио у Србским Новинама и у писмима Несепроду, Метерниху, Бутењеву и депутацији.

Много је важније решење да се тај посао повери нарочитом чиновнику, који ће однети кнежева писма, у горњем смислу, Порти и Бутењеву, и који ће лично побити све гласове о буни народној, која је тобож имала за циљ збацивање кнежево и постављање Миланово на престо. Ова је мисија била поверена Михаилу Герману, који се познавао с послаником, и за кога се држало да ужива његово поверење, И заиста, после неколико дана, Михаило Герман пође у Цариград, носећи са собом писма кнежева за Порту и Бутењева, а сем тога и препис . Сретењског Устава“,

Тек што је М, Герман отишао, стигне у Крагујевац Портин комесар Ибрахим Наби- ефендија. Знајући задатак своје мисије и прилике које су је изазвале, Наби-ефендија је врло хитно дошао на своје опредељење. Ну он је већ на граници видео да су сви гласови о нередима и о револуцији у Србији претерани и чудио се миру и реду који је застао. У Крагујевцу, он се још више зачудио. Његов долазак падао је последњих дана Белих Поклада: свуда весеље, игре, свирка; Кнез је баш био у „театру“ са породицом и старешинама, кад је комесар стигао (14 фебруара). Представе су се тада давале дању.

Сутра дан, Наби-ефендија је имао аудијенцију код Кнеза, где му, после обичног поздрава, изјави своју радост, што је у оваком задовољству затекао народ и Кнеза. (Одмах на том састанку почела је реч о мисији његовој, и Кнез је остао доследан себи, Сви гласови о нередима у Србији нису ништа друго до „френкска смутња“, лаж и измишљотина; долазак народа у Крагујевац, у јануару, имао је само за

1 Кнежевска Канцеларија, 12 фебруара 1835, Милош Бутењеву и Реис-ефендији,