Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

ЋЕРИМ-АГА.

„Године 1913 будем службом премештен у“ Скопље. Радовао сам се овој промени и једвах. чеках да стигнем на нову дужност. Испунила ми се жеља: бићу у Царском Граду, где ће ме све подсећати на славу и господство Србиново из: доба Душанова... |

Стигао сам... и одмах отишао тамо, да са оних. славних рујина и оне висине посматрам лепо Скопље, где је некада, у доба сјаја и величине, све друкчије било. У машти, полузатворених очију, мислима сам прелиставао Историју и сећао се оних срећних дана, кад су тамо доле, на улазу, отварана велика, двокрилна, тешка растова врата, урешена царским амблемима, и пропуштала српске витезове у сјајним оклопима и кацигама дигнутих визира, а тешким мачевима о бедрима... Ја их, ево, видим; машта ми их моја показује: улазим заједно са њима и стижем на ону широку пољаницу; стајем испод главне куле, високих Двора Царевих и очекујем мио лик светле Царице, да се окружена младим дворкињама појави и махне господском руком љубимцима, витезовима — стубовима Царства њеног...

..„Светли, челични панцири, сребрне мамузе и сјајне ројте спуштене преко рамена, милозвучно. звекећу при оштром ходу младих, господствених витезова, који се роје при улазу и постепено пуне цео простор испод Царских кула!