Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

50 МиХ. М. ЂОКИЋ

већином они, који су прошли мало света, видели како се тамо живи — па хоће да имитирају... Али не иде... У оваквим радњама и велики су издаци, па су, разуме се, и цене свему готово невероватне: овде нема погодбе и ценкања! Нико ми од странаца још не рече: скупо продајете флашу шампањца! Плаћа сваки од њих, јер има, а и научио је кроз живот на те високе цене...

— Па лепо, како онда ови наши млади „бонвивани“ који овде у црном оделу и високим крагнама и глазе-рукавицама гамижу преко целе ноћи>

— Знам; кесе су им готово свима мршаве, па за њих и друге цене имам. Пију они обично, јеличко вино: хајде, велим, нека се и они „прочаршијају“ — странац ће ми све платити...

„Кад сам у праскозорје полако корачао својој кући да прилегнем и одморим се. од ових силних "утисака, премишљао сам о оним јадним, ноћним типовима које на пировању сагледах — и сажаљевах их...

БЕОГРАД, 1901.