Iz policiskog života : anegdote, crte, epizode. Sv. 1

ТОТИЦА т!

После пола часа газда Р. дође у кварт са жандармом. Одмах с врата поче да протествује: како он није зликовац, како он плаћа порез, како је газда... итд.

Узмем га на одговор по првом реферату, па онда по другом због неуписа и по трећем, што није дошао на позив власти.

Господин члан потписа три пресуде: прва двадесет, друга педесет и трећа сто динара, са осталим таксама.

Кад пресуду хтедох да саопштим газда Р., он плану, поче да виче; назва нас разбојницима: „који смо видели паре код њега па хоћемо да му отмемо“ итд. — и пресуде не хте да потпише. Дохвати капу и пође вратима, али ја наредим жандарму да га задржи, призовем два присутна грађана и извршим саопштење и без његовог потписа — а њега отпустим.

Али како је он својим поступком учинио још једну већу кривицу, јер је безразложно просуо толике грдње на закони рад државних чиновника — оптужен је и Суду.

Кад је полазио из кварта, он је у маху био свестан шта је учинио, те је почео да моли да плаче... Потрча ка вратима господина члана јецајући:

— Хоћу код господина члана! Пустите ме код њега...

Кад му рекох, да га господин члан неће да прими, он онда јетко рече: како ће да иде из земље, како ће да се потурчи, како је ово „скандал“, да се богати људи који порезу плаћају не поштују...

Рекох му са свим мирно:

— Идите, газда Р., потурчите се, до воље вам је — али ће те ипак платити ове казне, па и онда кад чалму око главе' завијете...