Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

282 _ ; СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Домаћица постави за нас двојицу одвојено, на трпевици, а велику намјести с друге стране огњишта. Домаћин устаде, а за њим момци и дјеца. Устадох и ја. Борило се прекрсти и сви у глас с њим започеше „Оче наш.“ Момак скиде пиштољ с оружниде, пи с врата огласи вечеру, па посједасмо.

Наклатисмо се својски, особито Јусуф и ја Било је за јело: кувана крумпира и граха, рибе печене и пржене, погаче и уштипака. А за пиће прекрасне хрваштине, (вина црвенкаста, танка, реска).

Послије вечере, домаћица испрати дјецу у предградак, момци отидоше да лрипазе на стоку, а ја и домаћин остадосмо сами. Ја сам пушио, а Борило. одупро лакте на кољена, а дланима поднимио се. па гледа у ватру. У њеки мах запитах Борила:

— Пријатељу, каква бјеше цура Размановића, докле бјеше у селу“

Борило ме погледа с изразом као да се домишља: шта хоћу тачно да знам: ;

— Питам те, је ли она била... свачија“ додадох. Он одмахну главом:

— То би био гријех рећи!

Након њеколико тренутака, настави:

— Размановићи су нама неки далеки род. Њих двоје, Павао и Анђуша, зарана остадоше сиротни. Павао је много старији од сестре, јер је било још дјеце међу њима, која помријеше. Анђушу узе у кућу наша стара, као помоћницу. Било јој је истом шеснаест година. То се десило оне године, кад је овај наш свршио гимназију и провео с нама осам недјеља, а за тим отишао у Беч... Шта да вам причам“ Пред Божић, откри се да је дјевојче под бременом.. Можете мислити како нам је било! Да нас је половина у кући помрло, не бисмо жалоснији били. Прикривасмо бруку до Ускрса, па онда, договорно с њеном тетком из другога села, оправисмо је онамо! Али се ствар разгласи, те дође до ушију и Павлу, те стиже бијесан, да на врат на нос распрода оно своје сиромаштине, а к мени дође, то толико да ми каже да ће ми убити брата! Нудио сам му двије